[Prvi deo u serijalu Moj milioner, o usvojenom bratu Rokfelerovih - Dejvijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Ko se sa protivnikom dugo bori, na kraju bez njega ne može.❞
Izgleda da nam sudbina nameće samo izazove koji se nama čine neostvarivim.
...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sadašnjost, dve nedelje kasnije
REIGAN
Ležala sam u svojoj sobi, na krevetu.
Pokušala sam da zaspim ali nisam uspevala. Ovo je treća noć kako sam budna i jedino što bi mi pomoglo da zaspim je lek za spavanje pomešan sa alkoholom. Počastila sam sebe tabletom leka i sručila se na krevet.
Bilo je mračno na mestu na kome sam se nalazila. Tmurne misli su mi se motale glavom kada nastupi noć i sva svetla se pogase. Tada postojim samo ja, kokain i moje depresivne misli.
Ja sam živi dokaz da novac ne leči sve.
Kada sam se iz dobre devojke pretvorila u profesionalnu pokerašicu? Nisam znala.
U toj ekstazi sam shvatila da mi je potreban neko sa kime ću iskreno da popričam. Kome ću da kažem svoje najdublje žudnje i sklonim kamen sa srca. Nedostajao mi je moj najbolji drug. Ali on je sada druga osoba, baš kao i ja.
Šta sam to uradila?
***
Zujanje telefona me je prenulo iz sna. Bolje reći prenuo me je pad telefona sa komode zbog previše zujanja.
Posegla sam ka mestu gde se nalazio daljinski za podizanje roletni. Napipala sam ga i pritisnula dugme, zbog čega su roletne automatski počele da se podižu.
Zatim je telefon prekinuo a nakon par minuta ponovo počeo da zuji. Napipala sam ga, javljajući se i ne gledajući ko zove. Roletne su otkrile mrak nad Menhetnom, kroz velike prozore luksuzne sobe hotela u kojem boravim.
Pogledala sam na sat.
Jebote. Tri ujutru.
"Gde gori?", bilo je prvo što sam upitala, ne znajući kome se javljam. S obzirom da neko uporno zove, mora da je hitno.
"Reigan", javila se moja prijateljica Maria kratko, a zatim nastavila.
"Igra uveliko traje. Moraš da vidiš ovo", rekla je, a nakon toga sam ja sanjivo protrljala oči. Iskotrljala sam se iz velikog kreveta na sred sobe i krenula ka dnevnoj. Dohvatila sam daljinski upravljač i uključila LCD televizor koji je prikazivao kamere kazina.
"Džon gubi sve pare jebote!", ciknula je uz slušalicu, "Jebeno ćemo se povratiti na noge."
"Ne", započela sam hladno, posmatrajući Džona kako smušeno sedi na stolici, "Daj mu crvenu kartu. Isprati ga. Daj mu savet - učini bilo šta. Ne želim da izgubim igrača samo da bi mi dao sve pare", govorila sam logički.
