[Prvi deo u serijalu Moj milioner, o usvojenom bratu Rokfelerovih - Dejvijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.]
❝Ko se sa protivnikom dugo bori, na kraju bez njega ne može.❞
Izgleda da nam sudbina nameće samo izazove koji se nama čine neostvarivim.
...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
REIGAN
Dejv je zaustavio auto ispred kafića.
Zato smo u tišini izašli iz auta, kada je predložio da popijemo nešto. Usput je zaključao auto, a nakon toga smo produžili ka unutrašnjosti kafića. Smestili smo se za stolom nadomak prozora, posmatrajući prolaznike.
"Hoćeš čaj?", upitao me je Dejv, nakon čega sam blago klimnula. Zatim je poručio dva čaja i osetila sam kako je nastavio da zuri u mene, čekajući da počnem.
"Želela je da me zadrži", započela sam, kada sam se primirila i osetila da suze neće da poteku. Dejv me je u tišini slušao.
"Otac mi je bio student na koledžu u vreme kada je zatrudnela. Nije znao za mene i ona je odbila to da mu ispriča. Umro je prošle godine", kratko sam ispričala, posmatrajući ljude koji užurbano prolaze, svako odlazeći sopstvenim problemima.
"Žao mi je", rekao je Dejv naposletku, a ja sam kratko klimnula.
"Želiš li da je viđaš?", nastavio je, kada je konobar doneo dva vrela čaja i spustio ih ispred nas. Kada se konobar odaljio od stola, pogledala sam u Dejva.
"Ne znam", slegnula sam ramenima, obavijajući prste oko tople šolje, "Mislim da prvo moram da se saberem. Mnogo informacija sam saznala i mnogo toga sam prešla u ovih par sati", Dejv je sa razumevanjem klimnuo.
Neko vreme je proteklo u tišini, nakon čega je Dejv prekinuo to. Posmatrala sam ljubičastu tečnost čaja kako se blago talasa u šolji. U pozadini se čuo žamor glasova ostalih ljudi u kafiću. Sunce je nestalo iza oblaka i vreme je sada bilo tmurno. Vetar je duvao, nanoseći grane sa požutelim lišćem. U kafiću se osećao miris kafe, pomešan sa raznovrsnim ukusima čaja. Lagana muzika je dolazila iz zvučnika u zidu, stapajući se sa glasovima ljudi.
"Na šta si mislila kada si rekla da sam ti spasio život?", trebalo mi je par sekundi da se prisetim na šta je mislio. Onda sam se setila kako sam mu rekla da mi je ponovo spasio život onda kada me je posetio u stanu nakon što sam pretučena. Uzdahnula sam, nakon što sam ispila gutljaj čaja.
"Mislila sam na to što si me zavoleo. Na to što si postao moj prijatelj", priznala sam, pogledavši ga u oči. Upijao je svaku moju reč, kada sam nastavila.
"Imala sam teške dane i mračne dane. Tada kada sam se osećala kao da tonem u zaborav i kada sam mislila da propadam u crnilo, naši zajednički trenuci su me održavali u životu", zastala sam, posmatrajući Dejvov dubok pogled, "Postojali su dani kada sam želela da nisam živa, Dejve", rekla sam, misleći na to kako sam upala u začarani krug onoga što sam mislila da ću postići kako bi stigla do onoga što sam danas. I uspela sam, samo što sam taj put prešla preko trnja i kamenja.
