REIGAN
Igra je dobro išla.
Džon Kortajena je vodio, što je bilo dobro. Ako on pobedi, vraća mi se deo para koje mi duguje. Klempavi Moris je igrao na sigurno, malim ulogom dok se Bil kockao sa ženinim parama. Memfis je proračunljivo čekao, posmatrajući izraze lica ostalih igrača i držeći kubanku među zubima. Flop je ispijao burbon, dvoumeći se da li da poveća ulog. Oči su mu sevale. River se pak nije dvoumio ni sekunde; udvostručio je ulog od četristo hiljada.
Večeras su se pridružila igri još dva igrača.
Znala sam ih iz okolnih krugova i po glasinama koje su kružile u vezi njih. Bila su to braća Sejntrop. Blizanci, koji se razlikuju po tome što jedan od njih, Kevin - ima ožiljak preko celog desnog obraza. Konor, njegov brat bio je njegova sušta suprotnost iako su izgledom bili isti.
Kevin je bio nepromišljeni igrač pokera. Konor je bio igrač. Ozbiljni igrač.
Konor je povisio ulog u ravni sa Riverom. Ostali su bili na stend-baju. Dim prefinjenih cigareta se mešao sa skupocenim parfemima. U pozadini se čuo zvuk otvaranja limenki pića, mešanja leda i pravljenja koktela. Sama sam pravila sebi jedan, posmatrajući opasnu igru.
Promešala sam sirovi koktel u limenci. Zatim je otvorila i sipala u tankoj čaši. Dohvatila sam lepo iseckano parče limuna, zagriznuvši ga. Bacila sam pogled ka pokeru - Džon je i dalje vodio, a Konor ga je polako stizao. Blizu Konora taktički, bio je River. Lagana igra.
Prešla sam limunom po vrhu čaše, nakon što sam zagrizla vrh istog. Onda sam zataknula limun za čašu i ispila koktel, osećajući kiseli ukus limuna pomećan sa reskim ukusom koktela. Divno.
Džon je još jednom podigao ulog. Sada je postalo rizično. Videla sam Mariin upozoravajući izraz lica kada je Džon preuzeo korake. Klimnula sam joj smireno, na taj način govoreći da ga puste da odigra do kraja.
Klempavi Moris je pauzirao, dok se Bil igrao. Memfis i Flop su čekali drugi krug, pošto u ovom vode Džon i Konor i nema šanse da ih stignu. River je trčkarao za njima, ali videlo se da nema šanse.
A onda, Džon je dobio tri dobre. Ful haus. Konor je na treću dobio asa. Bum. Pobeda. Imao je keca i desetku, a na flopu je dobio još jednu desetku uz par keca. Kaže se, kao kec na desetku. Baš to.
Teksas hold'em se igra bezgranično. Kako je Džon počeo, igra je mogla da traje danima. Svaki igrač je dobio dve karte koje samo on može da vidi i pet zajedničkih karata koje su na stolu i okrenute licem na dole. Potom su se okrenule tri zajedničke karte što je bio flop pa onda četvrta na turnu, a peta na riveru. Između svega tiga se obavilo klađenje i Džon je bio onaj koji je imao bolju kombinaciju svojih i zajedničkih karata.
Džon je izložio karte, bacivši ih na sto. Zatim je pobednički pokupio sve Konorove žetone. Maria je počela da broji.
Konorovi žetoni činili su četrdeset posto Džonove zarade. Džonova zarada je bez tih žetona iznosila dva miliona i devetsto. Ukupno kada se sve sabere - četiri miliona i sedamsto pedeset hiljada. Radost koju sam u tom trenutku osetila bila je neprevaziđena.
Džon mi je istog trenutka isplatio svoj dug od dva miliona i osamsto. Častio me je dvesta hiljada za dobru igru. Do kraja večeri sam zaradila još pet miliona i dvesta pedeset hiljada od treće runde Memfisa i Rivera. Bil je te večeri jedini otišao kući sa gubitkom. Kao i uvek.
Kada sam na kraju večeri sabrala potencijalni dobitak sa Mariom - suma me je zaprepastila. Ovo je definitivno bilo moje veče.
Osam miliona i devetsto pedeset hiljada dolara.
Bam. Tako se to radi.
Rekla sam Marii da mi unovči zaradu. Isplatila sam radnike na mesečnom nivou i ravno mi je ostalo osam miliona. Sa onim što imam sakrivenim u mraku - bila sam sigurna naredne dve do tri godine. Dobrog života.
Nakon toga, pokupila sam se i otišla. Ne samo iz kazina. Napustila sam igru i prepustila je drugome. Nije ovo bilo za mene, jer me je taj svet uvukao u loše navike. Ponekad novac više uzima nego što daje. Naći ću neki drugi posao u struci.
Stigla sam kući tek oko sedam ujutru.
Na krevetu je ležao Dejv, bez majice. Mišiću su mu bili opušteni, a zategnuti i imala sam potrebu da pređem prstima preko njih. To sam i uradila.
Pre toga sam se izula nadomak kreveta i olako bacila kaput preko stolice. Skinula sam haljinu i uvukla se u krevet pored njega. Bio je topao i nežan, a napolju je padala kiša i duvao je vetar. Sjajan osećaj.
"Osećam gde si bila po mirisu cigareta i po skupim parfemima", započeo je hrapavo Dejv.
"Mislila sam da spavaš", rekla sam, kada je okrenuo glavu ka meni. Prošla sam mu rukom kroz kosu.
"Ne kada ti nisi pored mene", rekao je, a ja sam ga poljubila. Onda je nastavio.
"Znaš, nisi morala da me lažeš. Ne ljutim se što si otišla u sopstveni kazino", rekao je iskreno.
"Nisam te slagala. Samo ti nisam rekla. I drago mi je što se ne ljutiš", rekla sam, sa umornim osmehom.
"Izgleda da sam uhvaćena na delu", rekla sam više za sebe dok me je on posmatrao sa blagim osmehom. Onda je progovorio posle par sekundi.
"Ovaj... koliko ne konzumiraš već?", otvorila sam oči na njegovo pitanje, kada sam ih umorno zaklopila.
"Drogu?", nije klimnuo. Znala sam da je mislio na to.
"Možda dve nedelje. Što?", odgovorila sam, želeći da znam što je to sada spomenuo.
"Osećaš li potrebu da se vratiš tome?"
"Nekada. Kada sam sama ili usamljena. Ali sada ne. Ne", rekla sam misleći na to da nisam usamljena. Klimnuo je razumno, a onda je objasnio.
"Imam prijateljicu koja ti može pomoći. Upoznao sam je na fakultetu, a inače se bavi ljudima koji su zaista zainteresovani za odvikavanje od alkoholizma i droge. Ako imaš potrebu da je posetiš, poslaću ti njen broj", rekao je iskreno. Osmehnula sam se.
"Divan si", rekla sam, posmatrajući njegove oči. Stavila sam mu ruku na obraz i poljubila ga.
"Ma ti si divna", rekao je, poljubivši me u čelo.
"Može. Videću se sa njom. Hvala ti", dodala sam, a on me je zauzvrat privukao na grudi. Tada sam se osetila kao da mi je ceo svet u rukama. Ili pod našim nogama.
Ceo svet je čekao na nas, a mi smo to tek sada shvatili.
ESTÁS LEYENDO
Moj voljeni milioner|✔
Romance[Prvi deo u serijalu Moj milioner, o usvojenom bratu Rokfelerovih - Dejvijenu. Knjige se mogu čitati zasebno.] ❝Ko se sa protivnikom dugo bori, na kraju bez njega ne može.❞ Izgleda da nam sudbina nameće samo izazove koji se nama čine neostvarivim. ...