Ispravna Odluka

Chapter 1- Beautiful eyes

Sa svojih 16 godina gledam svet dosta drugacije od ostalih. Toliko smo sjebani da je danas retkost upoznati normalnu osobu, sto je za mene nesto sasvim posebno.

U zivotu sam se zaljubljivala u pogresne osobe. Naravno da su mi privukle paznju, ali sam im previse verovala zbog cega sam na kraju bila povredjena, pa zato nikom ne verujem. Sa tim iskustvom pazljivo biram cak i sa kim se druzim.

Ove misli o razbija mi dosadna nastavnica hemije koja je do pre 2 sekunde trabunjala o stvarima koje mene ne interusuju ni malo.
"Ana, u kom si svetu?

U onom u kom ne smaras sa nebitnim stvarima pomislila sam.

Oprostite, nece se ponoviti.

¤¤¤

Skolsko zvono se oglasava, i konacno izlazim iz skole. I ista prica. Popularne tracare iz mog odeljenja koje ne podnosim opet se uvlace u dupe drugovima iz odeljenja. Oni se ponasaju kao macho muskarci a zapravo nisu sposobni da otvore teglu, da ne pricam o ostalim stvarima. Muka mi je od njih pa se trudim da ih ne gledam.

Opet mi misli prekida (ovaj put ne nastavnica hemije) neko ko prolazi tacno pored mene. Pogledi su nam se sreli. Moje braon oci i njegove kristalno plave oci.

I am freaking out. Just. Freaking. Out.

Zelela bih da je taj trenutak trajao vise od dve sekunde. Taj decko prelepo izgleda. Ima crnu kosu i izrazenu vilicu. Ja obozavam kada muskarac ima izrazenu vilicu ili na engleskom jawline. Vise koristim taj izraz.

Ovaj trenutak sam shvatila kao svakodnevnicu posto obozavam lepe momke, pa sam navikla da se okrecem za njima.

♡♡♡

Sedim ususkana na svom krevetu gledajuci The Vampire Diaries* (Vamprski dnevnici) i stize mi poruka od Petre. Petra je jedna iz ekipe gossip girslica kako ja volim da ih zovem. Ima kracu braon kosu i zelene oci. Zove me da izadjemo. Čudo? Pa njoj se ne svidja moje ponasanje? Ipak sam ja previse impulsivna. Dogovor je pao.

I tako zaneta sa pricom oko njene nepreboljive ljubavi vidim istog decka kog sam danas videla. Izgleda da je stariji od mene oko 2-3 godine. Mada meni to ne smeta. Oduvek sam volela starije momke. I opet nam se pogledi sretnu. Ja mutava, on predivan. I osmehne mi se.

JA SAM U SOKU. AAAAAW !!!

Prestanem da slusam Petru. Zapravo pravim se da je slusam zato sto mi je paznju zaokupirao taj jedan detalj. Setajuci vec dosta dugo , ja sam se smorila tako da smo se rastale i otisle kucama. Zivim u predgradju u velikoj kuci i zato je mracno kad god se vracam. Misleci o njemu, o nekom strancu kog sam 2 puta srela i ne znam mu ni ime...upsssss! Zapravo 3 puta. U onom mraku zakucah se. Direkt u njega. Kako da ne prepoznam onako prelepe oci u onom mraku ciji je jedini izvor svetlosti osvetljenje koje je dve ulice od ove. Telefon mi je ispao iz ruke

"Jao oprosti" rece on.

Mislim da sam se zaljubila. Cim je progvorio osetila sam kako mi je srce zakucalo prejako, zbog njegovog prelepog glasa. Sagao se i dohvatio telefon. Ja nista nisam uradila. Bila sam paralisana. Imao je prelepu crnu kosu, i Ubedljivo. Najlepse. Oci. Na. Svetu.

"Ma... ni.. nista" zamucala sam osmehujuci se.

"Ja sam Danilo"- uljudno je pruzio ruku.

WHAAAAAT?! Nisam mogla da verujem da mi je pruzio ruku.

"Ja sam Ana" rekla sam tihim mutavim glasom. "i da, videla sam te pre" nastavila sam "i da nasmejao si se".

Upssss bojim se da sam rekla to naglas..

"Kako da se ne nasmejem lepoj devojci kao sto si ti"?

Jao meni ne neko reko da sam lepa. To je čudno. Obično mi govore da sam idiot...

"Pa da li bih mogao da te pozovem na kafu/ pice nekada, u znak izvinjenja jer sam bio uzrok pada tvog telefona?"- nastavio je.

"Naravno, kako da odbijem tako lepog decka" rekla sam. Dala sam mu i broj telefona.
____________________________________________

Zelite nastavak? Pisite.
Love you all. S🗯