Ispravna Odluka

Chapter 2 - Unexpected call

Budim se rano ujutru, iako je vikend. I, kao i uvek, gledam sta ima u frižideru da se jede. Dok gledam TV, sedim na kauču sa velikom kantom krema i razmišljam o jučerašnjem dogadjaju. Zapravo, više o njemu kao delu tog događaja, nego o samom događaju.

Stefan, moj stariji brat, koji je velika spavalica, ulazi u sobu i pospanim glasom mi govori da stišam TV.

"Mnogo me briga za tebe" rekoh mu.

"Mala, mnogo si se ti pomamila! Ko je stariji od nas dvoje?"

Gledam ga, i stišah TV, da me ne bi drukao kod mame. (Mili Wannabe😂)
Naša mama je mnogo stroga žena i mnogo se promenila od kada nam je otac umro. Zato ona gleda da nas izvede na pravi put, i da nas vaspita kako dolikuje. Zbog cega joj i ne zameram sto brine o nama i što je stroga, jer ipak to radi zbog nas, za naše dobro.

Inače imam još jednog brata, ali ga retko viđam jer nije kod kuće. Živi u Nemačkoj, i dolazi svaka 3 meseca. Najstariji je (u 27oj godini je) i šalje nam novac stalno.

Stefan je ubrzo završio sa filozofijom o tome kako je bitno poštovati starije, i vratio se u krevet.

Oh konačno vise.

Tačno u 11.00 dobijam poruku sa nepoznatog broja
(što bi reko Miroljub Petrović, 555-333, ako znate na šta mislim.😂)
Razgovor je tekao ovako:

Xx: Hej!
Ja: Ko je to?
Xx: Danilo je Ana, lik u koga si se zakucala sinoc :)
Ja: Ma da,da, secam se
Xx: Pa želeo sam da ti se odužim zbog pada telefona..☺
Ja: Naravno, vreme i mesto?
Xx: Gornji park, 20:00.
Ja: Vidimo se tamo. 🙃

Wow.

Iskreno ne mogu da verujem da sam tek tako pristala na izlazak sa nekim koga ni ne poznajem. I tako smo se brzo dogovorili. Ali kao da se osecam sigurno i bila sam uverena da mi ne može naškoditi.

Kafa koju sam pristavila se već ohladila, ali misli su me ponele pa sam je popila do poslednjeg srka.

♡♡♡

Šta obući? Šta obuti? Koji parfem staviti?
Završila sam sa kupanjem, osušila kosu i stala ispred ormara. Naravno, bila mi je potrebna večnost da izaberem iuklopim garderobu, i realizujem svoje ideje.
Na kraju sam obukla farmerke i plavu majicu. Malo maskare i labela, plavu torbicu i patike. Izašla sam iz kuće, iiii setila se da nisam nešto uradila. Brzo sam se vratila i stavila parfem za posebne prilike
(to se dragi moji čitaoci zove jebački parfem, ali nećemo o tome sad)
Imala sam veliku tremu ali sam stisla zube i pokušala da se smirim.

♡♡♡

On je prvi stigao, i malo je reći da sam se šlogirala. Doteran, skockan, u crnoj majici u kojoj je istakao muskulaturu (mišiće) i u farmerkama.

A ima dobro dupe bez zajebancije.
Oči su mi ispale iskreno.

Pozdravili smo se i krenuli da šetamo.
Da vas obavestim da najlepše na svetu miriše, na šta uvek padam kod muškaraca.
Ide u Gimnaziju, i koliko sam shvatila nije baš najbolji učenik, ali neću da sudim po prvoj priči.

♡♡♡

Pišite mi ako želite nastavak obavezno! Kako vam se dopala priča? Šta promeniti/dodati? Imate Danilovu sliku gore. Ljubim vas sve .
Ovo što se ja malo šalim, želim da budem opuštena sa vama, tako da, uživajte.

XOXO s🖤