U svakom trenutku slobodnog vremena razmisljam o Davidu. O nasoj vezi, o tome da li ja njega volim i da li zapravo on mene voli. Nekada jednostavno, osecam kao da nesto nije u redu, sve se prebrzo izdesavalo i neke stvari ne znam ni samoj sebi da objasnim. I potreban mi je neko da mi da savet, neko kome mogu da se poverim, ali to je neostvarivo jer nikom ne verujem. Provodim vreme takodje razmisljajuci i tome, zasto mi ljudi postojimo, koja je svrha naseg postojanja? Mozda je to pronalazak najvece srece u najmanjim stvarima i svesnost o vrednostima istih. Mislim da moja i njegova ljubav na vagi teraziji nisu u istoj ravni. Kao da je sa mnom samo da bi ubio vreme, a ja osecam mnogo vise, i mnogo vise se trudim. A on, cini mi se, kao da to potcenjuje.
Sad sve zavisi kako cemo da se u toj prici postavimo, jer svaka prica ima svoj nastavak, samo zavisi ko je pise. :)
***
Kada sam se vratila kuci, spremila sam se, obukla majicu i obicnu trenerku, vezala kosu u pundju i krenula kod Davida. Pesacila sam manje od od 5 minuta, i kada sam stigla pokucala sam na vrata. Otvorio je sa osmehom od uva do uva, i pozvao me da udjem.
-"Sta radis ti bre, sta ima?" - pitao je.
-"Ma, uglavnom sam nervozna, mama mi nesto nije kako treba"
-"Molim? Sta joj je?"
-"Ma bolesna je nesto ovih dana, ali prebrodice to, jaka je ona"
-"Zasto mi to nisi rekla!?"ljuto je odreagovao
-"Pa imas ti i svojih problema."
-"Prestani da me nerviras, uvek cu da ti izadjem u susret i uvek cu biti uz tebe, nikad nemoj da se ustrucavas da mi kazes nesto, nikada!"
-"U redu vise, ajmo neke vedrije teme, kako je bilo u skoli danas?" Upitala sam dok sam zasedala u sofu sa mekanim cebetom i kokicama u rukama.
"Ma sranje, opet me je hemicarka izbacila sa casa i upisala mi keca"
-"Izgleda da nam je sudjeno da budemo zajedno, i ja imam problema sa njom"
"Ma teraj je u tri kurca.."
"Pa koji cemo film?" upitah.
"Sve jedno, znam da cu svakako da se uspavam na polovini."
"DANILO! SARADJUJ MALO!"
-"Dobro dobroo, romantika mi je sranje veliko, znaci horor"
-"Mrzim horor, necu moci da spavam"
-"Ko kaze da ces veceras sama da spavas" promumlao je kroz usne da sam jedva cula.
-"Sta si rekao?"
-"Nista bgt, pusti ajde"Poceli smo da gledamo film. U pitanju je Anabelle, svima dobro poznat film. Pocetak i nije bio toliko strasan koliko je bio kraj. Toliko sam se uplasila da sam ga stezala i pribijala de uz njega, a on mi se smejao govoreci kako to nije strasno i kako je to samo film.
Zavrsio se film, ja nisam smela do wc-a da odem sama, pa sam zvala njega.-"ZAR JE TOLIKO TESKO OTICI SAM U WC!?"
-"A DANILO PLASIIIIM SEEE"
-"Dobro, dobro, prestani"Cekao me je ispred vrata dok nisam zavrsila. Kada sam izasla pogledao me je onim njegovim najlepsim, kristalno plavim ocima, i poljubio me je najlepse na svetu. Uzvratila sam mu poljubac, i pribila se uz njega.
Podigao me je i nastavio da me ljubi dok je moja ruka prolazila kroz njegovu kosu. Nosio me je, sto sam i znala, ka spavacoj sobi.B I T C H P L E A S E
Bacio me je na krevet i krenuo da me ljubi po vratu, dok su moje noge bile oko njegovih ledja. Krenuo je da mi skida majicu, i ja sam to naravno, prekinula.
-"Ali Danilo, ne mogu ja to..."
Samo me je gledao.
-"Nisam sprema, tek mi je skoro 17... izvini ali, drugi put"Delovao je kao da mu to nije problem, i totalno me je razumeo. Porazgovarali smo oko toga, i rekao mi je da ne treba da mu se izvinjavam.
Onda smo legli na krevet i skoro 2 sata filozofirali o postojanju univerzuma, da smo se uspavali tako zagrljeni.
------------
Nisam znala da ce broj citaoca da mi poraste, hvala vam do neba!
Da li vam se svidja ovaj deo? Trudicu se cesce da izbacujem, a vi obavezno pisite kritike i pohvale! ❤️
XOXO s🖤💋
YOU ARE READING
Ispravna Odluka
Teen FictionDa li će Ana napraviti pravi izbor kada dodje do ozbiljnih odluka? Da li slusati srce ili razum?