Chapter 3 - All eyes on us

145 6 0
                                    








Nakon što smo razvili neku pricu, kao sto mi je obećano, otišli smo smo u kafić.
On završava 3. godinu Gimnazije i u istoj smo skoli, ali kako da ja nikad nisam čula za njega ili ga videla. Mislila sam da je to jer me ništa u ovom životu ne interesuje i nisam tračara, ali je ipak ispalo na kraju da se on skoro preselio ovde jer su mu roditelji razvedeni. Brzo je stekao i popularnost jer se sa takvima i druzio, i titulu lošeg momka, kako sam uspela da shvatim moju drugaricu Miu.

Mia je moja jedina drugarica sa kojom se druzim jer sam i ja jedina sa kojom se druzi. Iskreno, verujem joj, ali nije drugarica kakvu ja trazim. Priglupa je, ali svakako da je dobra.

Ona je informisana bolje nego svi mediji u nasoj drzavi, i stalno joj govorim da treba da postane novinar, a ne dizajner, kako bi ona htela.

O našem izlasku nema mnogo da se priča. Zapravo, nemam šta da ispričam kada ništa sto mi je rekao nisam ni slušala skoro.  Sedeci za stolom na čijoj sredini se nalazio mali ukrašeni kaktus pričao mi je o svemu i svačemu. Stvarno se sa njim ima o čemu pričati. Mada, sve vreme sam bila fokusirana na njegove bebi plave oči u kojima sam, čini mi se, mogla da vidim ceo svet. Ima tu nečega. U njegovim očima. Mada, ovo je sasvim neobavezan izlazak.
Čak mu se ni ne svidjam.

Šetali smo kroz ceo grad, i mogu da kazem da nas je pola naše škole videlo. Bukvalno su zurili u nas.
A o njemu da ne pričam. Sasvim se divno ponašao. Stvarno mi priče o njegovom ponašanju u školi ne idu sa njegovim ponašanjem predamnom.

Možda se pravi, možda glumi?

♡♡♡

Dočekala sam i ponedeljak. Najgori dan za mene. Em imam mnogo bitnih časova, em je to ponedeljak, dan posle vikenda. Ali, sve se nadam da ću sresti Danila, što mi daje povod da nakon dosandnog alarma konačno ustanem iz kreveta. Nije kao da mi se ne ide u školu ali...ipak...Danilo.🙂

Nisam obukla nešto najjednostavnije kao što i oblačim uvek, niti sam izašla iz kuće bez parfema. Naprotiv, sredila sam se fino, i otisla u skolu.

Tu su bile i one fukse koje su me posmatrale i odmeravale cim sam usla, kao i one iz iste vrste koje gledaju ispod oka. Iskreno da kazem jebe mi se. I za prve i za druge. Verovatno zato sto su me iste videle sa Danilom pre 2 dana, i verovatno su pomislile da je svašta bilo izmedju nas jer one nikad nisu imale priliku da izadju sa njim a njih nije jebo samo onaj sto je kasnio na autobus.

Ali opet me to tera na razmisljanje: zašto bi najpopularnijilik u nasoj skoli izasao sa mnom kad su one popularnije od mene?
Pf. Zato su me i gledale.

Prisla sam Petri da se pozdravim sa njom
"Ee caoo" rekla sam
"Skloni se, molim te" rekla je i otisla

Čemu to?

♡♡♡

Časovi su nam se završili a ja sam konačno srela njega. Jedino sam njega videla u masi 1000 ljudi.

KAKO NE PRIMETITI NJEGOVE OCI?

Stojao je sa drugarima u uglu hodnika, i prišla sam mu da se pozdravimo. Veoma hrabro od mene. Stajao je sa drugovima koje sam upoznala isto. To su bili Filip i Petar.

Iiiiiijaaao. Pa ovaj Filip kako je hot jwjdjsjkqihehefj umrecu.Na trenutak sam pomislila. Boze. Blago meni sa kim se druzim.

Pitali su me da izblejimo sad posle časova kod Danila kući na šta sam pristala. Rekla sam im da dovodim Miu.

♡♡♡

Kako vam se svideo ovaj deo? Pišite mi sta mislite. Volim vas. Nastavak uskoro

XOXO s🖤

Ispravna OdlukaDonde viven las historias. Descúbrelo ahora