Ispravna Odluka

Chapter 8 - Shitty day

Budi me ujutru lupnjava prozora. Zbog promaje sam se i probudila. Gledam oko sebe, nema Danila, otisao je negde. Palim telefon, 27 propustenih poziva od mame.

"Oh sranje, vec je verovatno pozvala policiju"

Uplasila sam se jer znam sta ce se najverovatnije desiti i koliko ce da mi se dere. Kupim stvari i silazim na donji sprat. Tu su bili Danilo i njegov otac.

Jao sranje, kako mi je poceo dan. Blam me pojeo ziv.

"Dobar dan gospodine" rekla sam mu dok sam ga pozdravljala.
"Ja sam Ana"

"Zdravo zlato"rekao je.

"Tata, ovo je moja devojka." rece Danilo

"A ti mislis da tvoj tata to nije znao?"ponosno je rekao.

Pocrvenela sam od bruke jer ga prvi put vidim. Verovatno je pomislio ko zna sta. Mada, na izlasku iz kuce cula sam kako mu je rekao: BRAVO SINE LJUBI TE TATA!

Nasmejala sam se na to i krenula kuci. Ko zna sta me ceka.

***
"Dobro ja sad tebe da pitam, dokle ovako vise?! Gde si bila celu noc?!" Ceo komsiluk je cuo ovo.

"Ali mama iskljucio mi se te..."

"NEMA ALI! JA HOCU DA MI SE JAVIS! SVUDA TE PUSTAM, SVE TI JE DOZVOLJENO.."

"Ali mama izv.."

"Nema izvini! Kaznjena si dve nedelje, i to ti je malo! Pod stresom sam cele noci bila, osedela sam! Stalno ovo radis!.."

"Ali maamaa.."

"Zavrsena prica! U sobu!"

Sjajno, jos jedno sranje. Kada bih dobila 1 evro za svako sranje koje bih napravila, mislim da bih prestigla Bill Gates-a sto se novca tice.

Legla sam na krevet, ususkala se i nastavila da gledam serije. Proslo je 6 sati i vec mi se prispavalo. Taman da zaspim, opet cujem neku buku kod prozora. U ovom slucaju nije promaja jer su vrata bila zatvorena, vec vidim da neko pokusava da udje kroz prozor. Uzela sam noz sa nocnog stocica koji je ostao od juce sa kojim sam rezala picu, i pitala :

"ko je to?"

Bio je to Filip.

"Jaooo majmuncino, na smrt si me prepao!"

"Izvini sto upadam ovako ali morao sam, znao sam da si kaznjena"

"What sta sta?! Odakle ti to..?"

"Hehe pa ne otkrivam to, ruska skola😀"

"Dobro, sta hoces ti sad!?"

"Pa nista posebno. Bilo mi je malo dosadno jer sam sam kuci"

"Pa si odlucio da malo upadas ljudima kroz prozor?!"
"Ozbiljno pitam, kojim dobrom?"

"Nista samo sam se setio tebe iii.."

"Samo ti je dunulo odjednom a?"

"Jeste."

"Ali sto kod mene?"

"A zasto ne? Pusti to, kako si ti?"

"Lose, kaznjena sam dve nedelje. Nego ti opet posle svega i dalje hladno pricas sa mnom? Ja tebe ne razumem? "

"Trebali bi barem da budemo u dobrim odnosima , ne vidim zasto ne bismo.."

Neprijatna tisina.

"Okej, vidim da nisam pozeljan uopste ovde, i vidim da ti neizmerno idem na zivce tako da idem. Ali ako jednom odgajis osecanja prema nekom to te ceo zivot prati, i nikad ne mozes zaboraviti tu osobu"

Cutim i gledam ga.

Polako mi prilazi, i svake sekunde mi je sve blizi i blizi.

"Kajem se sto sam uopste bilo sta imao sa tobom. Kajem se sto pricam sa tobom, kajem se jer postojim. Da ti nisi usla u moj zivot bilo bi mi savrseno bez tebe. Ali znas oko cega se nikad necu pokajati? Ovo je odgovor na tvoje pitanje zbog cega sam dosao.."

Jednom rukom me je uhvatio oko struka i prislonio je usne na moje. Bile su vrele, totalno suprotne Davidovim. Poljubio me je i tiho rekao:  "Laku noc Ana." I oprezno sisao niz merdevine.

Stavila sam ruku preko usta, i zabezeknuto  rekla:

Oh sranje!

"Sta je ovo braco moja mila?"
---
Od sad svoje citaoce zovem ganferi! Pa moji ganferi, dugo nisam pisala, imala sam dosta obaveza, tako da, ako vam se dopalo znate sta treba da radite!
Najvise vas volim i ljubim!
XOXO
S🖤