Poklon

57 12 1
                                    

Poezija je način da nekome pokloniš svoje misli
i sa time treba biti oprezan
jer nikada ne možeš znati reakciju koju ćeš dobiti,
a moje misli su najintimniji deo mene koji možeš da vidiš.

Pa ako odlučim da ti ih predam na srebrnom poslužavniku
kao dezert nakon večere
i pre počinka
nemoj biti grub prema meni.
Jer ja sam svašta čula i videla
i prošla sam kroz sve.
Pakao je bio standardno mesto za život,
i opet sam uspuzala do čistilišta.

Preživela sam sve,
ali ne bez posledica
jer sada strepim od tvojih reči,
tvog pogleda,
tvoje osude.

Moje misli i ideje, moja osećanja,
zamisli koliko poverenja je potrebno da ti ih pokažem.

Zamisli koliko ljubavi.

Zamisli samo na trenutak da me voliš toliko
i nemoj da mi slomiš srce.

Moždano MrtvaOù les histoires vivent. Découvrez maintenant