Put

3

Prvi put kada su se vrata tokom noći otvorila osjetila sam lagani miris dima od cigareta. A drugi put kada su se vrata otvorila nisam čula ništa nego samo tiho disanje. Sve to mi je bilo u podsvjesti. Nisam bila sigurna jesam li sanjala, ili se to zapravo događalo. Ali kada sam se ujutro probudila Leona je obučena spavala preko pola kreveta. Noge su joj visjele s kreveta, a  ruke su joj bile u čudnom položaju. Tiho je uzdahnula dok sam oblačila hlače. Nije se pomaknula iako sam se spremala gotovo četrdeset i pet minuta. Kosa mi je bila puštena i imala sam samo jednu ukosnicu koja je uhvatila dva pramena koja su mi visjela pokraj lica, crna košulja s dugim rukavima mi je savršeno pristajala kao i hlače. Obula sam svoje najbolje cipele koje sam dobila na poklon od stanodavaca kada smo se opraštali u petak. Bile su to poslovne crne cipele, onakve kakve sam samo mogla zamisliti. Dok sam razmišljala o Ellen i Davidu koji su me tako lijepo primili prije četiri godine, osjetila sam maleni žalac boli u prsima. 

Bacila sam pogled na sat i shvatila kako imam još sat i pol vremena do predavanja, ali morala sam još do administracije predati neke papire i stići ću uzeti si kavu. Moja smeđa kožna torba je bila visjela sa stolca. Tu torbu sam uzela u nekom shopu kada sam saznala da sam primljena na fakultet. Bila je već korištena kao i sve moje stvari, ali bila je od prave kože pa i ako je bila malo pohabana izgledala je lijepo. 

Uzela sam papire od stipendije i još jedanput pregledala potpise. Moji su bili ovdje kao i od članova uprave. I onda sam vidjela njegovo ime Elias B. Boucher. Tako me je crnokosi muškarac znao. To je bilo olakšanje. Zapravo ga nisam nikada upoznala. I onda mi je sinulo. On je znao sve o meni, više - manje. Kada sam pisala esej za stipendiju objasnila sam zašto sam se odlučila na taj korak, objasnila sam što mi se u životu dogodilo, doduše ne sve, ali dala sam im razlog da me prime. Isuse i Kriste. Imala sam osjećaj da mi je sva krv iz lica nestala. Sva krv mi je vjerojatno bila u srcu, koje je kao ludo lupalo.Sranje. 

Tiho sam izašla iz sobe i krenula polako kroz kampus, trebalo mi je samo nekoliko miuta da dođem do administracije i ostavim papire, a onda još samo nekoliko trenutaka da dođem do malenog kafića. Ollie mi se odmah ozario kada me je vidio, i ja sam se ozarila, ali ne zbog njega nego zato što je Elias sjedio za stolom odmah kod ulaza. I izgledao je bezbrižno. Zašto mi ga je bilo tako drago vidjeti?

˝Kava, sa šećerom?" Ollie mi je viknuo. 

˝Zapravo bez šećera, moja cimerica ti se zahvaljuje na broju,"Ollievo lice se zacrvenjelo takvom brzinom da je to bilo jednostavno komično. 

Ollie se brzo oporavio od šoka i krenuo raditi moju narudžbu. Elias je sada sa zanimanjem gledao u mene. Opet je opušteno sjedio i buljio zapravo u mene. Naočale za čitanje su mu bile podignute na vrh glave, a košulja mu se napela jer je prekrižio ruke na prsima. S zanimanjem je podigao jednu obrvu.

˝Očekivao sam barem poruku, ovo objašnjava puno toga," Ollie se naslonio na šank kako ga drugi ne bi čuli, ali u kutu oka vidjela sam Eliasa koji se napeo dok mi je Ollie pričao.

˝Pa to je jedan od razloga," Ollie je podigao obrvu sa zanimanjem, ˝drugi je taj što nemam mobitela, i treći je što sam jako staromodna. Dečki budite malo odvažni," rekla sam dok sam ubacivala kovanice u teglicu za napojnice. Nisam bila sigurna od kuda je došla ova odvažnost, ali sviđala mi se. Možda je to bilo zbog ovoga što sam nosila, stvarno sam se osjećala moćno. 

Ostavila sam Olliea naslonjenog na šank s polu otvorenim ustima. Zastala sam do Eliasa, ˝Gospodine Boucher," tiho sam ga pozdravila. Vidjela sam kako su mu kutevi usana zatitrali. 

***

Dvorana u kojoj se održavalo predavanje je bila krcata. Žena na katedri je bila niska, stara, i izgledala je kao da nikada nije izgubila ni jednu parnicu u životu. Polako nas je upoznavala s predmetom.