Kaplju mi suze
Od radosti
I lede se na mrazu,
Smišljam pesmu
A ne smišljam frazu.
Suza zaleđena
Osta na putu
Ja je volim nasmejanu,
A ne volim je ljutu.
Idem putem bez kraja
Ka nekom istoku,
Mesec me prati žut
A mesečina obasjava mi put.
Kako bih skočio od sreće
Jer sam sa tobom
Dobio novu snagu
Neku novu mladost
Sa tobom...
Znam samo za radost
I ne znam za tugu
I, ako bih te izgubio
Ja ne bih želeo drugu.
Ti si mi prvi cvet
Sa šarene livade
Što miriše na sve strane,
Sa tobom želim
Da kratim dosadne dane.
Idem i dalje putem
Koraci su mi sve kraći
Jer razmišljam o tebi
O našoj nedaći.
Zamišljam kako si lepa
Uporedio bih te sa Monalizom,
Slikao bih te rečima
Ako bih mogao da te oslikam,
Dočaram onakvu kakva jesi.
Ti zvezdo s neba
Ne znam da li ti srce treba,
Ono što za tebe kuca,
Ono što za tebe puca,
Samo,bez tvog poljupca.
Ah, moja zvezdo!
Priđi da te dotaknem
Da napravim jedan dodir
Po belom nežnom licu,
Da ti pomilujem kosicu,
Da ti tepam kao klincu
I prošetamo kroz šumicu
Iznad našeg sela
Gde nas ne bi zagrljene
Tvoja majka srela,
A i kada bi nas srela
Šta bi htela?
Zar ne bi volela,
Želela da nas srećne vidi
Po ovoj mesečini
U ovoj divnoj noći
I lepom gaju,
Ja te volim a svi to znaju.
Razmišljam, a putnik sam
Usamljen...
Isti mi je svaki dan
Ponekad mislim proći će sve
Otići će negde u ponoru,
Propašće sav moj trud,
Biću ismejavan
Po mnogima možda i lud.
Ali ja sam samouveren
Da si ti moj novi drug,
Moje novo sutra,
Da smo jedno veliko srce
Što zajednički kuca,
Jedan veliki organ
Smešan i razdragan.
Prilazim blizu kapije
A u glavi jedan veliki doživljaj
Ostaje zapisan
Velikim slovima,
Ona je moj novi prijatelj
Sadašnjih i budućih dana,
A kad bolje razmislim
Pa to nije običan prijatelj
Što ga srećem svakog leta
Na letovanju, na moru,
U nekom čudesnom baru,
Dok uz stisak ruke drži cigaru.
Ona je moj prijatelj
Od koje želim ljubav prvu.
Stižem do vrata
Al' ona su zatvorena
Nigde proklete kvake
Ne vidim je,
Smeta mi kosa lepe Zlate.
One su mi na oči pale
Ne mislite da sam pijan
Ili da mi je do šale.
I na kraju uspevam
Da nađem vrata,
Al' u kući ničeg nema
Kada nisi tu,
Kada nema ni tvoje slike
Da te barem vidim
Nasmejem se sa tobom
Bar nekoliko trena,
I prošaputam uzeću te,
Bićeš mi žena.
Ah, tražiću ti sliku,
Čim se prvi put sretnemo.
Daj mi sliku svoju
Od koje sve zavisi
Jer iza nje si ti
Za kojom bih, ako treba
Izgubio i svoju glavu.
E, ako bi takva bila
Ta pčelica mila,
Kad ne bi ljubav krila
I kad bi nešto za mene učinila
Ona bi bila... bila...
Al' kad ne krijem ja
Kad naše društvo zna
Da te volim. Onda?
Moja si, lalo najlepša.
Ne mogu da te gledam
Da sediš sama na klupi
Ispod lipovog hlada
Da veneš tako mlada,
Do ponoći razmišljam
Za tebe sada.
Dugo mi postade ovo putovanje
Kad nisi kraj mene
Dok u mislima sam sa tobom.
Moj novi prijatelj,
Moja nado,
Ja ti srce dadoh
Za to telo mlado,
Za bele zube
I neću dati da te drugi ljube.
Ulazim u sobu
Stojim kao kip,
Usamljen sam
Sâm
Tugujem,
San se ne javlja,
Oči mi se ne preklapaju
U očima ti si
I moram dugo da stojim
I razmišljam,
Da se sam smejem
I pitam se gde je
Ona koju volim,
Ona za kojom duša boli
Ona za kojom srce gori
Jer si mi ti
Vatra što u srcu gori,
Gori a ne boli,
I tu se stvorila čežnja
Da te volim,
Eto takav je moj
Prijatelj novi.
21.02.81g 4:35h Obrež
