U prošlosti davnoj
I mladosti ranoj
Sa mnom je bila ona
Koja nanela je bola.
S njom ostaše koreni sreće
I kad videh da me neće
U nov život se kreće
I ostadoh da je volim
Iako me ona neće,
Sad drugoj nudim život svoj,
Ali nemam one prave ljubavi,oj,
Izgubio sam boj
Pa život svoj dajem drugoj.
I ono što je na preteku
Od prve ljubavi ostalo
Za nas dvoje je dosta
I to nije malo.
Nismo krivi što se nismo
Pre sreli,
Al' možda je ovako bolje,
Možda se i mi ne bismo voleli.
Za ljubav
Ljubavlju vraćamo,
Mi nismo rođeni
Cehove da plaćamo.
Od prve ljubavi više ni traga,
Zagrli me i poljubi me,draga,
Neka,nek' sve ostalo
Dubokoj hladnoj vodi pada.
Budi mi k'o olovci mina,
Moja si Marina, Marina.
Žao mi je što te ne volim
Onoliko koliko sam voleo nju,
Onoliko koliko si ti volela njega.
Trudićemo se da bude ljubavi i pored svega.
7.04.1980g 17:45h stan Trstenik
