Kako je bilo prijatno
Dok te gledam
I gledaš me dugo
smišljajući naš sastanak.
Pomišljao sam u tim trenucima
Da želiš da maštaš
O lepim snovima
O nekoj budućoj sreći
O životu u kome ćemo biti veći.
Očekivao sam da ćeš prići
Ti čedo ljudske prirode,
Ti svetinjo prostranstva
I da ćeš me jednom
U životu shvatiti, razumeti.
Al' odjednom
Neočekivano prođe
Ni zdravo ne reče
Nisam onaj tvoj očekivani cvet,
Nisam iz tvog čudesnog sveta,
Drukčija si, nisi ko što si bila,
Ti leptiru što kriješ krila.
Više ne osećam da li si mi
Drska ili mila.
Možeš stajati iza mene
Za vremena sva,
Ali nikad ne mogu da te volim
Onoliko koliko sam te voleo ja.
06.02.81g 20h
