IT GIRL

chapter 2

Posle jedno 10-tak minuta stigli smo i ušli u školsko dvorište.
Bila je puno djaka oko nas, to me je činilo sve više nervoznom.

"Elena, dodji da upoznaš moje prijatelje!" -rekla je Leksi srećno, htela sam da je odbijem ali me je ona već odvukla sa njom.
Kod klupe se nalazilo petoro ljudi.
3 devojke i 2 dečka.

"Ćao društvo! Upoznajte moju drugaricu Elenu. Ona je nova ovde"
- rekla je pokazivajući na mene.

"Ćao" - rekla sam skoro nečujno.
Previše sam stidljiva osoba, jedna od mojih mana.

Prisla mi je jedna devojka plavo-braon kose i krupnih zelenih ociju.

"Drago mi je, ja sam Sofija" - pružila mi je ruku. Rukovala sam se sa njom.

"Ja sam Elena, takodje" - rekla sam stidljivo.

"Elena, ovo su Marija,Kaća, David i Nikola" rekla mi je Leksi.
Samo sam se nasmejala i rekla jedno "zdravo". Sasvim dovoljno od mene.

"Uuu lepa ti je ova drugarica Lekss"
- rekao je jedan decko. Mislim David?
Decko pored njega - Nikola ga je udario laktom.

"Smiri se kretenu" - rekao mu je tiho.
Nasmejala sam se tajno jer mi je nekako drago što sam nekom privukla pažnju.

Uskoro se čulo zvono i svi djaci su krenuli u školu.
Ja zbunjena nisam znala šta da radim.
Ne znam gde mi se nalazi učionica, niti koji sprat čak ni odeljenje.

"Leksi, gde je direktorova kancelarija?
Moram da uzmem raspored , a i da pitam u koje odeljenje idem." - Pitala sam je.

"Elena, posto si u istom odeljenju sa Kaćom i Nikolom krenućeš sa njima.
Mislim da ti je tako lakse"- rekla je.

"Jeste hvala" - rekla sam.

Uskoro smo Kaća,Nikola i ja otišli u jednom pravcu, a Leksi,David,Sofija i Marija u drugom.

Kako smo isli ka ucionici videla sam da sam u 3 - 6.
Kada sam ušla u ucionicu sve oci su bile uprete u mene. Mogla sam da cujem kako ljudi šapuću i posmatraju svaki moj korak

Kaća je sela u srednjem redu predzadnja klupa, mahnula mi je kako bih sela kod nje.
Kada sam sela kod nje okrenula se ka meni i rekla mi sledeće:

"Znam da se ne znamo dugo i da ne znamo baš nešto jedna o drugoj, ali ono što želim da ti kažem je da se ne plašiš i da će sve biti super." - rekla mi je sa osmehom. Uzvratila sam joj osmeh.

Počeli smo tu da ćaskamo i saznala sam dosta stvari o njoj.
Saznala sam da je veoma zainteresovama za muziku i da želi jednog dana da postane kompozitor.
Takodje u slobodno vreme piše pesme.

"Deluješ baš kao zabavna osoba Kaćo"
- rekla sam joj sa osmehom.

"Hvala i ti isto samo što si mnogo stidljiva. Opusti se slobodno" - rekla je.

"Znam jedna od mojih mana radim na njoj" - rekla sam.
Posle 2 minuta je profesorka ušla u učionicu.

"Deco danas imamo novu učenicu u našem odeljenju. Predstavi se"
- rekla je profesorka.

Jao sranje. Ne želim da sada pričam pred celim odeljenjem koji me trenutno verovatno gledaju na nekog čudaka.
Ustala sam polako i psihički se pribrala da pričam.

"Zdravo svima. J-ja sam Elena imam 17 godina i nova sam ovde." - rekla sam nervozno i stidljivo. Svi su gledali u mene što mi je jako smetalo.

"Drago nam je Elena, ja sam tvoja razredna i profesorka matematike.
Ako ti bilo šta zatreba samo mi se obrati." - rekla je.

"Hvala Vam" - rekla sam i sela na svoje mesto . Izgleda kao dobra žena.
Pogledala sam u Nikolu koji mi je držao "like" prst u vazduh.
Nasmejala sam se na to.

"Vidiš da ništa nije bilo strašno, idemo devojko woh woh" - rekla je Kaća šapatom i podigla je malo ruke u vis.

"To je zato što si ti bila pored mene"
- uzvratila sam joj šapatom.

Radili smo nove lekcije i dosta zadataka jer smo imali 2 časa matematike. Mislim da mi je čak pamet pumutila ova matematika.

Zvonilo je za veliki odmor i sa Kaćom sam izašla u školsko dvorište.
Videli smo Leksi,Mariju i Sofiju na klupama pa smo otišli do njih.

"Hejj Elena, kako je bilo?" - pitala me je Leksi uzbudjeno. Nasmejala sam se.

"Pa dobro je prošlo za sada"
- rekla sam sa osmehom.

"Drago mi je da to čujem" - rekla je.
Sela sam pored Marije i tu smo sve počele da pričamo o raznim stvarima.
Sve je bilo super dok od jednom nismo videle veliku gužvu iza škole.

Pošto nas je zanimalo šta se dešava otišle smo iza škole i jedva se probile kroz masu ljudi.

Uskoro kada sam malo bolje obratila pažnju, videla sam nekoliko momaka kako muče Nikolu.

"Jel sam ti rekao da paziš šta radiš, al sam rekao?!" - vikao je visok dečko prelepih crta lica Nikoli.

"Brate, nisam znao šta radim izvini"
- rekao je Nikola sa spuštenom glavom.

"Šta se dešava ovde?"
- pitala je Sofija tiho. Sve su bile u šoku jer nisu znale o čemu se radi.
Ostali učenici samo su gledali šta se dešava i ništa drugo.

Uskoro je taj dečko počeo da udara pesnice Nikoli sa sve njegovim društvom. Nisam mogla ovo da gledam.

"Moramo da mu pomognemo!"
- rekla sam uspaničeno.

"Elena ne. Ne možemo"
- rekla je Leksi uplašeno.

"Zašto? Vidiš da niko ništa ne preduzima i ubiće ga ovako!"
- rekla sam već frustrirano. Ne mogu samo da stojim sa strane i gledam ovako nešto.

"Elena , Nikola je upao sam u sranje
i .... i jednostavno uporedi njih i nas.
I mi ćemo na kraju završiti na urgentnom!" - rekla je Kaća.

Pošto sam videla da od njih nema ništa, odlučila sam i krenula sama ka njima da pomognem Nikoli.

"Elena gde si krenula?"
"Elena!"
"Elena stani!!!" - vikale su već uplašeno.

Nisam se obazirala na devojke, samo mi je cilj bio da odem i pomognem Nikoli. Što sam i uradila, ali i što me je koštalo mnogo toga.

♡ mišljenje? ♡