IT GIRL

chapter 3

"Pustite ga!" - uzviknula sam.
U mome glasu se mogao čuti bes ali takodje i strah.

Nikola je okrenuo pogled ka meni, koji je već ležao na hladnom betonu sve isprljan krvlju.
Dečko koji ga je udarao se okrenuo ka meni gledajući me kao malog mrava.

"Šta je bilo devojčice? Došla si odbraniš svog malog pacova?" - rekao je smeškajući se zlobno. Koji kreten.

"A šta je tebi? Misliš da je nasilje rešenje za sve? E pa nije, bolje ti je da ga ostaviš ili ću zvati policiju"
- rekla sam već ljuto.

Ostali momci iza njega su počeli da se smeju sa sve tim kretenom. Znam da verovatno sada zvučim patetično, ali barem radim pravu stvar.

"E-elena.. idi-i" - rekao je Nikola kroz bol. Pogledala sam ga. Žao mi ga je.

"Ne Nikola, ništa loše nisi uradio i ne zaslužuješ ovo. Ovaj kreten nije ništa bolji od tebe!" - rekla sam na glas.

Uskoro je nastala samo tišina i uzdisaji od straha i nervoze. Dečko koji se malo pre smejao meni u lice i koji je mislio da je pobedio je trenutno gledao u mene sa besnim očima bukvalno spreman da me pojede od besa.

"Šta si to rekla?" - pitao je kroz zube.
Pogledala sam ga.

"To što si čuo

Kretenu" - uzvratila sam mu istom merom. Već su mogle da mu se vide vene na rukama i na vratu kako se izražavaju od besa.

Prišao mi je i naglo me uhvatio za ruku koja je već počela da me boli od njegovog jakog stiska. Ali ne popuštam.

"Slušaj me ti mala balavice mene niko ne proziva kretenom , pa neceš ni ti.
Bolje se dovedi u red da ja ne bih bio primoran na to jel ti jasno?"
- gledao me je hladnim i besnim očima.

Neću lagati osećala sam strah i shvatila sam takodje da ću posle ovoga stvarno najebati ali neću da se povučem kao najveći gubitnik. Ne sada.

"N E" -rekla sam jasno i glasno.

"Alo bre mala odjebi ti jasno?!"
- prišao je prelep dečko koji nosi naočare.

"Odmakni se Stefane ja ću to da rešim"
-rekao je ovaj kreten.

"ŠTA SE TI DEREŠ NA NJU A?"
- uskočila je Leksi koja je takodje bila besna. Ovo neće biti dobro.

"Ko si bre ti sada? Aj odjebi i ti!"
- uzviknuo je Stefan besno. Leksi je došla blizu njega i opalila mu jaku šamarčinu da mu se glava bukvalno okrenula za 360° stepeni.

"Samo još jednom se tako obrati meni i Eleni ovako, najebaćeš" - pretila je.
Došla je do mene i otela moju ruku iz njegove ruke i okrenula se na kraju ka dečku ispred mene.

"A ti da si pravi muškarac ne bi se ponašao ovako prema devojci, nauči prvo kako da se ponašaš pa se onda kurči" - rekla je Leksi ljuto i zatim me brzo odvukla u školu.

Kako smo išli ka školi čula sam od iza kako se taj dečko dere : "Videćemo se mi još Elenče!". Šta mi je ovo trebalo?

~ posle škole ~

Trenutno sedim sa Leksi na klupici u malom dečijem parkiću gde mi održava lekciju već pola sata.

"Ti stvarno nisi normalna Elena!
Da li ti shvataš kakvi su to kreteni?
Sada ćeš imati probleme sa onim dečkom i nećeš znati šta ćeš da radiš!"
- rekla je zabrinuto.

"Leksi opusti se malo okej? Sve će biti u redu, ja znam lično da je bolje što sam pomogla Nikoli. Da nisam to uradila on bi već završio na aparatima"
- rekla sam smireno.

"U redu, vidim da ne mogu da ti promenim mišljenje. Ali molim te, ne radi to sledeći put i pazi šta radiš."
- samo sam klimnula glavom.

Krenula sam kući posle jedno dobrih 20 minuta. Išla sam polako praznim ulicama i razmišljala o svome životu trenutno.

Nije se nešto preterano desilo ovih dana, osim ovog slučaja.
Pitam se da se nisam preselila u Beograd - da li bi mi život i dalje bio dobar? To pitanje me muči svaki dan.

Pokušavam i pokušavam, ali toliko je teško da se navikneš na novu okolinu i nove ljude oko sebe.
Nadam se da ću uspeti da se promenim kao osoba u pozitivnom smislu.

Pošto se nisam obazirala na vreme već sam bila stigla kući , ali me je ispred zgrade čekao Nikola koji je imao zavoje i rane svuda po rukama i licu.

"Hej" - rekla sam mu nesigurno.

"Ćao Elena" - rekao je sa osmehom.

"Šta radiš ovde?" -pitala sam ga zbunjeno.

"Samo.. sam hteo da ti se zahvalim za ono danas što si uradila. To je stvarno bilo kul sa tvoje strane" - rekao je tiho.

"Opusti se Nikola imala sam potrebu da to uradim - za bilo koga. Stvarno ništa loše nisi uradio i nisi zaslužio ono danas." - odgovorila sam mu.

"Da.. da. Pa hvala ti još jednom stvarno"
- rekao je sa malim osmehom.

"Ništa i drugi put" - pozdravila sam se sa njim i ušla u stan.

Bio je ovo veoma dug dan, a predstojeći će postati još duži.

Da li Vam se svidja ovaj deo?