OUR FLAWS ✒️

2.

Zadnji put kad sam bio ovde garaža je bila u istom haosu. Ništa se nije promenilo za nedelju dana, iako Davidov ćale već duže vreme ima u planu da je sredi, kartonske kutije i dalje sakrivaju svaki ćošak. Izgledaju teško naslagane jedna na drugu, što sigurno i jesu, jer su prepune nepotrebnih i starih stvari.

Sve je na istom mestu, čak se ni prepoznatljivi mirisi za ovu prostoriju nisu izgubili. Oseti se benzin, kojeg za razliku od drugih obožavam da udišem ali mi u ovom trenutku nikako ne prija. Izmešao se sa jakim mirisom sveže pokošene trave. Izgleda da je gospodin Emerson danas bio vredan, osim što je kosio imao je i privatnog posla. Na velikom, starom i masivnom stolu napravljenog od hrasta, koji koristi za rad, razbacani su modeli obuće i koža. Ima je svuda, u više boja i materijala. Ovo je čest prizor jer je on obućar, ali navikao sam se na njega otkad se družim sa Davidom.

„Ljudi, što ste tako nerazumni?!“ Zbog Davidovog pitanja ponovo sam svestan svega; dubine u njegovom glasu po kojoj prepoznajem da je trenutno nervozan, kao i razloga zbog kog sam odlutao na trenutak. Prestanem sa zveranjem iako se još uvek nisam sabrao, pa pogled fiksiram na svog druga.

Gleda nas blago suženih očiju. Stoji i drži se kao najveći drkoš, a tako izgleda zato što je prekrstio ruke na grudima. Ne krijem koliko me šokirala novost koju je podelio sa nama, zapravo ni ne znam kako to da uradim. U pitanju je velika stvar, mnogo veća nego što sam očekivao. Nisam ni pomislio na ovo kad je pre pola sata poslao poruku u grupni čet, a po načinu na koji reaguju Cody i Ian vidim da nisu ni oni.

David ima našu punu pažnju, čega je i sam svestan. „Slušajte...“, daje nam do znanja da će nastaviti pričati. Izgleda da mu se vratio entuzijazam zbog kojeg nema mira da stoji u mestu. „Zapravo, ovo uopšte nije loša ideja. Radićemo ono što volimo, a našem prijatelju učiniti besplatnu uslugu.”

„Daj nam malo vremena da svarimo informaciju. Mesecima nismo svirali na žurkama, u poslednje vreme manje vežbamo, nisam siguran da li smo spremni za ovo.” Cody i Ian klimaju glavom, slažu se sa mnom. Verujem da iz istog razloga ćute otkad je David sa nama podelio novosti.

Leo ove subote pravi žurku, ali nema dovoljno novca da plati bend, pa se setio „Zavodljive vrućine.“ On je dobar dečko, godinu dana mlađi od nas, kao i njegovo društvo sa kojim povremeno visimo na košarkaškom terenu. Prija mi što smo njegov izbor, verovatno koliko i mojim drugovima, samo me zanima da li bi bili prva opcija da ima novac za bend.

„Možemo se spremiti do kraja nedelje. Znamo većinu melodija, tekstove pesama koje idu na žurkama. Sviraćemo isti žanr, kao i do sad”, David nastavlja po svom. Baš je zagrejan i ushićen, zrači na dobar i zarazan način. Trenutno bi lagano, bez ikakvog mučenja ubedio i nepoznatu osobu, baš kao što je Iana i Codya. Delimično ima i mene, ali ne mogu se iste sekunde prepustiti. Pre toga moram razjasniti jednu stvar koja me kopka.

„I privući ženske?”, ponovim njegove reči od jutros. Ako zaista želi ovo potrebno mi je da znam istinu, kako bih i sam bio u tome.

„Ukoliko idu uz našu uslugu još bolje”, David se krevelji dok žonglira sa mikrofonom kojeg prebacuje iz ruke u ruku. Automatski naglo ustanem sa kauča na koji nas je posedao otkad smo došli. Da nisam, on bi imao savršen pogled na moje oči i video bi koliko sam se razočarao, što ne želim.

„To nije glavni razlog”, zaustavi me u razmišljanju svojim brzim priznanjem.

Namerno podignem obrvu. „Koji je onda?”

„Zaboravio sam koliko je dobar osećaj, pogotovo kad masa peva u isti glas sa nama.“

Ježim se, svaki deo mog tela reaguje jer znam o čemu priča. Nemoguće je opisati osećaj... sličan je hladnom talasu jer mi se digla svaka dlaka, problem je što umesto hladnoće u telu osećam toplinu. Ona izbija iz mene, ubeđen sam da David vidi poznatu iskru u mojim očima.