OUR FLAWS ✒️

3.

Živim za rok muziku od kada sam shvatio da me privlači, ona je uvek imala moć da me dotakne na poseban način i izmami emocije. Ništa ne mogu uporediti sa prethodnom noći, ni jedna žurka nema ovako veliko mesto u mom srcu. Desila se bitna stvar za mene, pogotovo bend.

Muzikom smo obuzeli publiku toliko jako da nije mogla odoleti. Svaka osoba u prostoriji bila je pod našim uticajem, u našim rukama. Zaveli smo ih kroz litre popijenog alkohola koji im je kolao vrelim venama. Svi su igrali, pevali ili vrištali uz ludačke melodije. Ubeđen sam da bi se trezni predali na isti način.

Kako je vreme odmicalo, umesto da se umaramo, sve više smo se trudili da oznojana tela osvojimo ritmom. Prvi put u životu bio sam pohlepan. Publika je dodatno hranila taj osećaj. Da je bio smak sveta, kojeg toliko godina najavljuju, u tom trenutku mi ništa ne bi mogao. Osim glupe greške, one, koju ne bih napravio da se nisam zagledao u njene fatalne oči, više nisam imao ni jednu.

Sinoćni uspeh trebalo bi da je jedina stvar na koju mislim, umesto toga dajem sve od sebe i mučim se da zapravo bude. Doživeo sam nešto o čemu sanjam već duži period uz osobe koje dišu za rok, ali ne mogu prestati misliti na Marie. Nažalost, u glavi konstantno vrtim trenutak kada je pogledala prema meni i jasno pokazala da me vidi, iako se toliko godina ponaša kao da ne postojim.

Eto, opet mislim na nju! I dalje je ne mogu zaboraviti.

Po ko zna koji put uđem u informacije, listam objave osoba koje su me označile i čitam dobro poznate komentare.
„Zavodljiva vrućina" je sinoć r a s t u r i l a! Samo je jedan od njih.
Ne deluje!
Ne pomažu ni poruke zanimljivog sadržaja u mom inboksu. Neke devojke imaju više hrabrosti nego pameti, čim im nije problem da napišu i pošalju otkačene ponude.

Jedna me upravo označila u svojoj objavi. Postavila je video u kom sviram na solo delu. Moram priznati da izgledam moćno dok držim gitaru totalno prepušten muzici. Po mom licu vidi se koliko uživam. Novi video sa delićem našeg repertoara je na njenom profilu. Zvučimo poput oformljenog i poznatog rok benda, zbog čega pojačam do daske. Jasno i glasno se čuje koliko masa luduje sa nama.

Podignem pogled jer osećam tuđe oči na sebi. Na licima mojih drugova su osmesi, dugi i lenji, puni samopouzdanja. Imaju ogroman razlog za to. Dva glavna organizatora srednjoškolskih žurki rezervisali su nas unapred. Takođe, postoji velika šansa da ćemo u subotu ponovo svirati kod Lea. Njegovi matorci neće biti u gradu, idu na poslovni put. Sin okružnog sudije ponovo planira da napravio haos u velikoj kući i ovaj put će nas platiti. U vazduhu osećam mirisi nove kinte već mi nije mi dobro zbog toga, ponovo sam u oblacima.

„Blink! Blink!", David provocira sa lejzi bega. Počastim ga srednjakom i glasno dunem u njega. Na moju provokaciju uzvrati trljanjem tri prsta, kao da broji dolare i miriše ih. Danas je posebno raspoložen, smeje se dok žvaće picu.

„Navalili ste kao da u životu niste probali picu", gunđam sa poda, na kom sam završio zbog Iana i Codya. Osim što su zauzeli moju teritoriju, krevet, jedu i moj ručak. Žderonje!

Jedva su podelili sa mnom jedno parče. Njihov izgovor je da ne zaslužujem više, jer pravu hranu jedem svaki dan. Dobro što ih keva nije čula, ubeđen sam bi od sreće što hvale njenu kuhinju napravila još jednu turu.

„Majstore, ovako dobru nikad nisam jeo, a probao sam razne." Davidova usta puna su testa, davi se raznim u ukusima.

„Picu ili piice?", posmatram ga, dok pozorno čekam odgovor.

„Oboje", uzvrati, pa namigne. Nasmejem se njegovoj prljavoj šali.

„Momci, slušajte ovo", zagledan u telefon Cody prekida naše koškanje.