J
U
K
I
Verovatno mislite da heroj priče ne može umreti, verovatno ću nekim čudom preživeti i probuditi se na nekom čudnom mestu, ali ja nisam stereotipni heroj nisam ni heroj u stvari.
Nakon što je soba izbledela, umesto nje sam se nalazila u centru Tokija, na mestu moje škole. Vazduh je mirisao na sveže pokošenu travu. Okrenula sam se i videla mene kako šetam centrom grada, sa slušalicama u ušima, bez imalo sumnje šta će se desiti uskoro. Nakon što je prošla ja ušla u školu, čekala sam deset minuta, a zatim sam moj lik izašao iz škole i seo uznemireno na mermerni pločnik. Eno ga onaj čovek, kreće se ka meni, ali sam ga ja slučajno oduvala. Pre nego što je krenuo da vadi kamenje iz zemlje, zaustavila sam vreme, ne znam kako, i prišla mu da proučim njegove odlike lica. Imao je veoma izražene jagodice, što je čudno, ali nema veze, nastavljam dalje, crnu kosu kao ugalj i svetlo smedju boju očiju. Sve osim toga je bilo kameno. Kao da je neko pokušao da zamaskira da je on u stvari od kamena.
Nakon naše "epske bitke" gde mi je kamen završio u grlu, bela krv je krenula da se slliva iz mene i ubrzo sam se nalazila u beloj lokvi krvi. Videla sam Yu i njeno na smrt preplašeno lice, a zatim je moje telo upila zemlja, pretpostavljam delo onog čudaka. Zatim je ušao u śkolu za Yu. Imao je čudan smešak na licu. Neću ga pustiti da povredi još jednu devojku, iako je to Yu, osoba koju mrzim iz dna duše. Prošla sam kroz zid zgrade brzinom munje, ali šta bih ja mogla uraditi? Uostalom, ja sam mrtva, barem mislim, nemam nikakve šanse, ali barem ću pokušati, neću odustati.
Pratila sam tog dečka sve dok nije stigao do Yu. Ona je još uvek bila u donjem vešu, izgleda da joj se nije žurilo da se obuče. Na smrt uplašenog lica razmazanog od šminke i razbarušene kose, uspela je da progovori slabašnim glasom,
-K-Ko si ti.
Mucala je i plakala, a dečko ju je samo gledao sa smeškom na licu. Gadi mi se.
Krenuo je da koristi onu njegovu magiju i da vadi kamenje iz zemlje, ali ja sam ga zaustavila tako što sam pritisla kamen vazduhom. Kamen je pao na svoje mesto. Začudio se na trenutak i krenuo nervozno da se osvrće kao da je znao da sam tu, ali nije mogao da me primeti. Zatim se prizor opet menja i ja se ponovo stapam sa vazduhom. Ovaj put vidim svoju porodicu okupljenu u kući svako radeći ono što radi i svaki dan, ali ovaj put nema mene tamo. U kući je tišina toliko glasna da bi bilo ko kô je u kući pomislio da je gluv ili da ima problem sa uhom. Tišinu prekida fiksni telefon sa svojom "Fur Elise" melodijom. Moja maćeha se ustaje sa belog kauča i elegantim hodom dolazi do telefona. Javila se, i njeno lice se odjednom zamračilo, a blistave suze su krenule da se slivaju niz njeno belo lice. Krenula je da viče mom tati kako sam nestala, mislila sam da nikad nije marila za mene, ali sada vidim da sam pogrešila. I tata izlazi sa suzama na licu, iako u Kini kada muškarci plaču to pokazuje slabost. Kao da su znali da se više neću vratiti, ne znam kako, pretpostavljam zato što me poznaju dovoljno da znaju da ne idem nigde drugde nego u školu. Odjednom me obuzima tuga, i scena se još jednom menja i osećanje tuge zamenjuje radoznalost. Ovog puta vidim Yu, i dalje potrešenu od prethodnih događaja, kako govori u policijskoj stanici šta se sve desilo. Dva čoveka koja su je slušala odmahivali su glavom kao da joj ne veruju. Ona se još jednom rasplakala, a policajci su je samo gledali sa nevericom u očima. Kada su oni izašli iz prostorije rekli su jedno drugom:
-Imamo još jednu za ludnicu...
Yu, iako je mrzim, je govorila istinu i ma koliko me mrzi da priznam, bilo mi je žao nje...
-Ovo se već više puta ponovilo u ovom mesecu, možda govore istinu?
Drugi policajac je samo odmahnuo rukom, kao da to ne dolazi u obzir. Ne krivim ga, ni ja ne bih verovala u to što ovaj čovek priča. Osvrnuo se, kao da oseća da ga neko posmatra, a zatim užurbano govori drugom policajcu da odmah ode. Odmah nakon što je njegov kolega izašao, hladan i blag vetar kreće da duva. Čoveka obliva znoj dok pomera svoje nozdrve da bi namirisao vazduh. Taj vetar je mirisao na ustajalu pileću supu, mešavinu pokvarene piletine, rezanaca i onih odvratnih kupovnih kesica. Zatim dolazi neka osoba, barem mislim da je bila osoba, veoma ogromnog tela i lica prekrivenog crnom svilenom kapuljačom. Izgledao je kao smrt. Policajac je samo uzdahnuo, kao da je upravo olakšalo to što vidi ovog čoveka. Možda je očekivao nekog strašnijeg i mnogo goreg od ovog tipa.
-Jesam li rekao da ne šaljemo Reksa. On previše teži nasilju. Sada je jedina osoba sa takvom moću mrtva, bolje da sam ja poslan.
Policajac je bio prilično opušten, dok ga je onaj drugi samo posmatrao. Zatim je krenuo da priča, njegov glas je zvučao duboko i nerazgovetno kao da je pod vodom, ali sam ga ja ipak nekako razumela.
-Ne brini se brate, ima još 3 ovakve osobe na svetu, samo moramo da se postaramo da ne umru pre nego što mi stignemo do njih. Oni su magneti za nemani.
Zatim su obojica klimnuli glavom i ovaj je propao kroz pod. Policajac je izašao prostorijom kao da se ništa nije desilo, laganim hodom i opuštenim izrazom lica.
Ako sam ja imala moć, kao što su oni pričali, onda bih možda trebala da zaštitim ostale ljude koji su kao ja. Zamišljam kako izgledaju te tri osobe. Jedna od njih je bila devojka, otprilike mog godišta, duge riđe kose i prelepih tamno plavih očiju, kao da gledaš u najdublje delove mora. Imala je bledu kožu i veoma sitne pege na nosu. Ona je veoma lepa. Zatim sam zamislila drugu osobu, i on se pojavio. Imao je crnu kosu, i veoma zanimljive, kao da su magične, purpurne oči, lepe crte lica i izražene jagodice. Isto je bio veoma lep. Zatim sam zamislila treću osobu. On je otprilike 17 godina star. Imao je egipatske crte lica, taman ten, kao da se sada sunča na nekoj plaži, i plavu kosu. Njegova boja očiju je bila karamel boje. Ono što mi je zapalo za oko kod njega je to što on izgleda kao da sve radi bez ikakvog napora i da je vedra osoba. To mi se svidja kod ljudi.
Odlučila sam da moja misija bude da zaštitim ove tinejdžere, jer ne želim da iko nastrada kao ja.
K R A J
Nadam se da ste uživali u ovom poglavlju, obećavam da će biti još, ali trenutno pišem novu priču, u kojoj planiram da budem realističnija i ozbiljnija.
Vidimo se 😀😀
