"Bezobrazna, uvijek se durila, glumila da je ravnodušna, nepopravljiva, sposobna da voli i mrzi u isto vrijeme. Naučila me da nije sve u životu biti kreten i ženskaroš, da srce možeš dati samo jednoj ženi i nikada biti nezadovoljan zbog toga. Znala...
Jutros sam tražila da doručkujem u sobi. Nisam željela da sretnem Viktora, bar ne još. Ali odlućila sam da ga iskreno pitam neke stvari, iako ću vjerovatno prije razgovarati sa tatom. Moram saznat što ga mući.
Oko podneva sam izašla. Svi su bili u dvorištu vile. Prišla sam sestri i mami koje su sjedile u hladu, a malo dalje su stajali tata i Viktor koji su razgovarali i nećemu stvarno važnom. To sam zakljućila po njihovim izrazima lica.
-Aimeee ova je prelijepa.
Komentirala je moja sestra.
-Jesi dobro dušo?
Upitala me je mama kada sam sjela za stol.
-Jesam, bolila me je glava. Ali sada sam dobro. Šta vi radite?
Gledala sam i dalje u Viktora i tatu.
-Gledamo vjenčanicu za tvoju sestru.
Kaže mama pružajući mi časopise sa slikama. Pravila sam se da me zanima. A onda su za stol došli Viktor i tata.
-Dobro jutro dušo.
Prišao mi je tata i zagrlio me je.
-Jutro.
Rekao je Viktor. Ja sam samo kimnula glavom.
-Idemo mi u ured riješit neke poslove pa ćemo riješiti dalje stvari.
Kaže Viktor i poljubi moju sestru. Tata je pošao za njim. Čekala sam dok nisam bila sigurna da su se dovoljno udaljili a onda sam odlučila da ih sljedim.
-Ovaj idem se ja otuširati pa dođem.
Kažem mami i sestri koje su me i jedva doživile. Previše su se udubile u pripreme oko vjemčanja. Ušla sam u vilu. Odmah sam se uputila do njihovog ureda. Srećom vrata su bila odškrinuta. Stala sam i slušala njihov razgovor.
-Ja to ne mogu više raditi.
Govorio je moj otac.
-Pa dobro reci Lidiji, nek ona onda.
Rekao je Viktor.
-Kako to možeš tražiti od mene?!
Uitao ga je moj otac.
-Gle roba mora biti dosavljena, mene ne zanima kako ćeš to izvest...
Govorio je Viktor.
-Zar ti ni malo nije stalo do moje kćeri?
Upitao je otac.
-Iznenadio bi se kada bi ti odgovorio na to pitanje, ali ja sam Kralj u svome poslu i tako mora ostati.
Rekao je Viktor. Moj otac je samo klimnuo glavom. Nije se htio više svađati. Krenuo je izlazis, stoga sam se sakrila da me ne vide.
-Njuškalo, možeš ući.
Skamenila sam se kada je to Viktor rekao. Nisam imala izbora znala sam da sam uhvačena. Srce mi je počelo kucati sto na sat. Noge su mi se oduzimle pri svakom koraku. Polako sam oškrinula vrata i zakoračila sam u njegov ured. On je sjedio za svojim stolom.
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
