just by MY rules, until YOU came

pt. 5

Iskreno, njegove reci su me jako iznervirale.

Pa ko je on da ja igram po njegovim pravilima? Bice kako ja kazem, tako je uvek i bilo, nikome nisam dozvoljavala da upravlja sa mnom.

Pao je mrak, a ja sam celog dana mislila o Luki iz meni nepoznatog razloga.

Bilo mi je dosadno, valjala sam se po krevetu, listala instagram, slusala muziku i OPET je on bio u mojim mislima.

Nisam imala prijatelje kako bih izasla i to je bio veliki problem, uvek sam sama prolazila kroz sve.

Zato sam i toliko zatvorena osoba, nikome se ne poveravam i ljude obicno odbije moj stav.

Nisam kao one fuksice koje se svima smeskaju i imaju hiljadu laznih prijatelja i jos milion momaka sa kojima se muvaju.

Prosto sam mrzela te devojke, idu mi na zivce, to pretvaranje, ulizivanje i sve ostalo..povracalo mi se od njih.

Puno toga sam cula i videla u skoli iako nisam bila jedna od tracara, sve se cuje i brzo prosiri.
O meni je uvek kruzio trac da sam cudakinja koja se ni sa kim ne druzi..ali nije me pogadjalo.

Razmisljajuci o Luki shvatam da ga nema celog dana, sobe su nam slepljene i delimo WC tako da bih cula ako dodje, sto nije slucaj.

Odlucujem da kroz WC udjem u njegovu sobu i malo provirim.

Polako sam se sunjala u slucaju da je ipak tu.
Odskrinula sam vrata i soba je bila naravno prazna.
Bila je izuzetno uredna za jednu musku sobu, sve je bilo na svom mestu, i njegova soba je bila JEBENO U CRNOM NAMESTAJU onako kako ja volim..a moja u belom.

Znatizelja me je vukla da zakoracim dalje. Soba je odisala prelepim muskim parfemom koji mi se uvlacio u nozdrve i opijao me mirisom.

Okej, sta se desava sa mnom?
Zasto sam od jednom tako znatizeljna oko Lukine sobe?
Zasto mi se dopada ovaj miris?
I najvaznije zasto se u toj sobi osecam nekako spokojno i mirno?

Sva ta pitanja vrtela su mi se u glavi dok mi neko nije prekinuo misli...

Moj otac je kao zandarmerija uleteo u sobu.
Pogledala sam u njegovom pravcu, trgla se a zatim prevrnula ocima.

- Sta radis ti u ovoj sobi?

- Sta tebe briga, icicu gde ja zelim a ti bi mogao malo lakse da udjes sledeci put, a po mogucstvu kucas.

-Mlada damo celog dana si zatvorena u sobi, nisi se ni upoznala sa porodicom kako treba..

Prekidam ga zgrozeno.

- Porodicom!? O cemu ti bulaznis? Vi nikada necete biti moja porodica i da znas sta jedva cekam da se odselim i ne gledam vas vise!

Vikala sam iznervirano.

- Epa imas srece.

- Molim?

- Lukina majka je predlozila da te posaljemo sa Lukomm u dom koji je relativno blizu skole, jer je ova kuca predaleko.

Sada mi je sve jasno, pa Luka uopste ne zivi ovde..
Ja bih bila najveca ludaca kada bih odbila ovu ponudu.

- Odlicno! To su najbolje vesti koje sam cula u svom zivotu, odmah krecem sa pakovanjem i bezim od tebe sto pre moguce.

- Nikada se neces urazumiti...

Sva srecna uletela sam u svoju sobu i vratila stvari koje sam raspakovala.

Kofer je bio spreman a ja sam sto brze sisla dole pitajuci kako da odem do doma.

Rekli su mi kako ce me voziti Luka. Ta ideja mi je izazvala neki cudan osecaj u stomaku.