Limunada | 🍋

1. 🍋

- Ne, tako. Vidi!

Viknuo je iznervirano, gledajući me njegovim smeđim očima. Da su barem plave. Uzdahnula sam, prateći ga.

- Tri do četiri kašičice šećera. Gledaš?

Uzeo je u ruku malu kašiku, mašući mi ispred očiju.

- Vidim, budalo!

- Nisam ja budala! Znaš ko je budala?! Budala je onaj koji te je zaposlio! Pa ti si propalitet. Limunadu ne znaš napraviti.

Prevrnem očima, smješeći se.

- Ne volim limunadu. I za tvoju informaciju znam pravitu limunadu, ali pošto je ja ne pijem, ne znam koliko treba šećera.

Klimne glavom, odmahnuvši rukom. Šta je sada!?

- Rekao sam ti koliko treba. U redu?

- Da. I samo da znaš, prodavaćeš ti.

Pokret koji je u tome trenutku uradio, jednostavno se ne može objasniti. Krenuo se okrenuti, međutim je stao, te se vratio u prvobitni položaj, ali se ipak na kraju okrenuo gledajući me hladno. I naravno, ponovo se vratio u isti položaj. Radeći ono što je započeo, u plastične čaše je sipao žućkastu tečnost. Te dodavao plastične slamčice.

- Ne! O, moj, Bože. Ne, stani!

Ovoga puta je moj glas bio visok. Moj vrisak je bio toliko jak da je iz njegovih ruku ispalo pakovanje slamčica na pjesak.

- Kako možete?

Upitala sam, tužno, spuštenih ruku.

- Jesi li ti dobro?

Pogledao me je na kratko uzimajući slamčice.

- Pomozi!

Rekao je, natjeravši me da se trgnem i počnem skupljati zajedno sa njim.

- Zašto si vrisnula na mene?

Ustao je, i rukom pokazao na par slamčica koje su ostale.

- Pokupi to ti.

Klimnula sam, uzevši ih.

- Zašto? To su plastične slamčice, treba da koristite metalne.

Prevrnuo je očima.

- Ma, da hoću.

- Jadne kornjače.

Rekla sam sjedajući na plastičnu stolicu. Ta mala slatka stvorenja.

- Da, da i da. Sada se nasmješi i budi lijepa. To ti jedino ide od ruke.

Upravo mi je dao kompliment, ali me je i ponizio.

- Naša prva mušterija.

Rekla sam uzbuđeno. Moja prva mušterija u životu. Nikada do sada nisam radila, i shvatila sam da ću ovo ljeto to promjeniti. Pošto faktički živim na moru, sezonskih poslova ima mnogo. Plaže, turisti, more, kafići štandovi za razne stvari.  Nije meni problem raditi na štandu, ne. Ali, kako da radim sa iritantnim dečkom koji mi je kada smo se upoznali pola sata pričao kako je limunada sveto piće? Željela sam ga pitati da li koristi neke tablete, ali sam se suzdržala, što je poprilično čudno. Kada imam nešto reći, ja kažem.

- Dvije limunade bez šećera.

On je klimnuo glavom, i dodao mi je jednu čašu.

- Ne pijete sa šećerom? Ni ja. Tačnije ja ni ne pijem limunadu. Ona mi je grozna, iskreno.

Rekla sam, nasmješeno jednom paru koji su mi isto uzvratili čudan osmijeh. Šta im je?

- Auć!

Osjetila sam jaku bol na nožnim prstima.

- Samo ućuti, u redu.

Pogledala sam ga hladno.

- Neću. On me je udario.

Rekla sam malo glasnije. Te začula  njegov uzdah.

- Izvolite. Dvije limunade bez šećera. Tri evra.

Raširila sam oči. Zašto toliko. To je skupo.

- To je skupo!

Dečko plave kose, koji držao djevojku za ruku se nasmijao.

- Jeste, slažem se sa tobom.

______________________________________

Evo ga prvo poglavlje. Sviđa vam se? Potrudiću se da priča ne bude napeta, te da je lakša za čitanje i opuštanje.
Ostavite svoje iskreno mišljenje, hvala vam. 🍋