Limunada | 🍋

8. 🍋

-Nećeš sa mnom?

Začujem kako mi govori, ulazeći polako u more. Poskakivala je, sto posto osjećajući kamenje pod petama.

-U redu! Ali, šta ako me napadne ajkula?!

Vikne uz glasan smijeh. Okrene se ka meni, mahajući mi, ali ju odjednom obori talas, koji me je natjerao da brzim korako krenem ka njoj.

-Lejla!

Viknem ulazeći u more. Zaboravim da skinem maijcu, ali to je sada definitivno najmanji problem. Pogledam oko sebe. Ništa. Nigdje, Lejle. Ni na vidiku.

-Lejla!

Povičem, nadajuć  da će se  pojaviti ili me barem čuti. Uzdahnem nervozno. Bože, uopšte nije bio toliko veliki talas. Siguran sam da zna da pliva, nije joj mogao ništa. Eventualno ju malo povući na dno.

-Lejla, molim te, gdje si!?

Pokušam ponovo, ali ništa, ni glasa. More je mirno, da mirnije ne može biti. Pa, da li je ovo normalno.

-Šta moliš, Denis?

Začujem njen glas iza sebe, dok joj je ruka blago dodirivala moja leđa, natjeravši me da se naježim.
Brzo se okrenem, shvatajući da je tu. O, moj, Bože! Nije se udavila! Živa je! Zagrlim je čvrsto, osjećajući se lijepo kada mi je uzvratila istom jačinom.

-Stvarno si mislio da sam se udavila?

Nasmije se glasno, I pokuša se odvojiti, ali joj ja to ne dozvolim dugo se nisam osjećao ovako lijepo u nečijem zagrljaju. Ustvari, nikada se tako nisam osjećao. Lejla, djevojka koja me je na početku toliko nervirala da je to bilo ne moguće. Rugala mi se oko limunade, kasnila na posao često, ali sam opet izdržao jer mi je njena blizina prijala. Nisam mogao zamisliti dan bez nje, njenog ruganja, smijeha, njenih glupih komentara koji su nekada I bili pametni.  Jednostavno nisam mogao bez nje. I tada sam shvatio da mi se Lejla sviđa kao djevojka i kao pomoćnik u poslu.

-Hej, vas dvoje! Osjećam se glupo! Vi ste zaljubljeni, a ja!? Ja sam sama. Lejla, nadam se da imaš nekog druga.

Začujem Maju, I ugledam je kako nam se približava sa osmijehom. Lejla se nasmije, a ja blago pocrvenim.

-U pravu je…

Tiho mi šapne, a je se zaledim.

-Njoj je potreban neko, a tačno znam I ko!

Zatvorim oči, puštajući je iz zagrljaja. Pogleda me zbunjeno, ali se na kraju nasmiješi I poljubi u obraz.

-Hvala ti što brineš, Denis. Ti si dobra osoba I dobar si prijatelj. Blago Maji što te ima.

Na trenutak se zbunim, slušajući njene riječim

-Ali I tvoj sam prijatelj, Lejla.

Tiho kažem, svjestan istine. Ona blago klimne glavom, I krene ka Maji. Nešto promrmlja.

-Molim?

Upitam, ne shvatajući šta je rekla.

-Da, I moj si prijatelj Denise.

Tiho kaže I nasmješi se kada priđe Maji. Ovo je bilo čudno.

(***)

Lejla je dva sata pričala o momcima, tačnije drugovima koji bi mogli ići uz Maju. Zanimljivo je to, što ima puno drugova. Marko, David, Uroš i još mnogo njih. I sa svima njima je u jako dobrim odnosima. Takođe veoma zanimljivo. Maja je gledala sliku jednog Žarka koji je po njenim riječima baš, baš lijep, a i zgodan. Takođe ide u dobru školu i ima veoma bogate roditelje. Međutim, to Maju ne zanima.

- Lijep je. Jeste, neću da lažem, ali se bojim toga što je možda umišljen. Meni to ne treba u životu.

Maja izgovori, dok je Lejla klimala glavom.

- Nije. Da mi on nije rekao da mu tata ima privatnu firmu, a da mu mama ima salon ljepote, ne bih ni pomislila da je toliko bogat. Možda se malo više ističe oblačenjem, ali ponašanjem ne.

Lejla kaže i da Maji svoj telefon.

- Kako si, Denise?

Upita me. Kada se okrene ka meni.
_____________________________________

Novo poglavlje! 🍋