Prolog

9K 250 6
                                    

Mračna soba i devojka na fotelji. Sedi i plače. Papir koji drži u svojim rukama natopljen je suzama.

„Nije bitno. Ovo među nama nije bitno." - reči koje joj već par dana odzvanjaju glavom. Pismo koje drži u ruci je pismo posvećeno njemu, ali zna da ga neće poslati, neće nikada stići do njega. Otišao je, ostavio ju je. Kasnije tog dana čula je da je mrtav. Poginuo je.

Za nju je on možda bio najsnažniji muškarac kog je znala, muškarac u čijem zagrljaju se osećala spokojno. Ali muškarac koji nije mario za nju. Nikada nije planirala ovo. Dobro je znala ko je on. Muškarac za seks. Nije očekivala brak od njega, jer znala je da joj on to nikad ne bi mogao podariti. Zato i nije želela da se zaljubi. Ali, zavolela ga je.

U njemu je videla sebe. Imali su istu priču. Oboje slomljeni, oboje izdati. Mnogo puta. To je i napravilo od njih ovo što su sad. Dva izgubljena, hladna bića.

Ali ona je popustila. Zaljubila se. I patiće. Po ko zna koji put.

Ova soba ju je podsećala na dane provedene sa njim. Uvek hladna, a opet tako topla.

Ustala je sa fotelje i približila se stočiću sa alkoholom. Još uvek je bila tu čaša iz koje je poslednji put pre dva dana pio.

- Jesi li ljuta na mene? - pitao je kada je po drugi put svršio tu noć. Ustao je i sipao viski u jednu čašu, a onda joj uputio jedan od svojih pogleda.

- Ne. - rekla je hladno. Tu noć joj je rekao da želi da sve ovo prestane. - Zašto bih bila?

- Brinem, okej? - otpio je gutalj i ostavio čašu a zatim krenuo ka njoj.

- Nema potrebe. Nebitno je da li sam ljuta ili ne. Jer ovo među nama svakako nije bitno. - njoj je bilo bitno. Itekako jeste.

- Nije bitno. Ovo među nama nije bitno. - seo je na krevet pored nje. - Naravno da nije bitno. - nasmejao se, a zatim je pomazio po obrazu. - Bilo je lepo dok je trajalo. Izvini, ali moram da idem. Zbog Dajana. - ostavio je nežan poljubac na njeno čelo i ustao. Ubrzo je izašao iz sobe i samo nestao.

Još uvek se nalazila u istom tom stanu gde ju je poslednji put imao. To je bio njihov stan. Stan u kojem su se viđali. Uzdahnula je i rukom oborila sve sa stočića. Čaša je pala, a tečnost se razlila po podu.

Posle njegaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang