thoughts of one lost soul

ja ne znam šta je ovo...

07.Septembar 2019.

Paaa dobrodošlii!!

Ovo trenutno piem na laptopu i jako mi je čudno jer to pre nikad nisam radila, uvek sam pisala ili na papiru ili na telefonu u beležnici. Iskreno volim tradicionalan način pisanja na papiru ali je to za moj tok misli presporo(bukvalo mi mozak radi 100 km/h). A ovo pisanje na laptopu je dosta drugačije od predhodna dva načina ali mi se zapravo jako sviða. Novo je, ali bre piem nego na papiru i to mi se mnogo sviða. Pa da više ne trošim vreme sa krajnje nebitnim stvarima preðimo na ono o čemu sam u stvari htela da pišem.

Pa ovako otkriću vam malu tajnu. Krenula sam u srednju kolu. Hahahah niste se šokirali, očekivano. Ali ja jesam okirana i to veoma. Kao mala oduvek sam maštala o polasku i o tom prvom dan u srednjoj školi i kao on je prošao. Mogu vam reći da mi je lepo prošla prva nedelja, ne mogu da kažem bilo je dosta neprijatnih situacija ali hej preivela sam hahhaha. Moje neko matanje i očekivanje(odmah da kažem da je bilo jako glupo ali moram da podelim) je bilo to da æu se, znate ono kao u filmovima, odmah zaljubiti prve nedelje. Ali to se nije desilo. Nisam nikad ba imala neka iskustva sa dečacima do sad ali sam uvek bila zaljubljive prirode, imala sam simpatiju svugde, čak i u vrtiću. Obično kada se zaljubim to kod mene ne poputa, u petom razredu sam se zaljubila u jednog dečaka i bila sam zaljubljena u njega sve do kraja 8. pa čak slobodno mogu reći i do polovine jula ove godine. Znam da sam nemormalna.. Ali ja tu stvarnooo ne mogu nita da uradim. Takoðe sam bila zaljubljena i u predkolskom u jednog dečaka koji je posle krenu sa mom u odeljenje u osnovnu i moja osećanja prema njemu ni sad nisu najčistija(iskrno to je čitava priča, ma ne priča roman za sebe.....). U suštini ukratko da vam ispričam, ja sam njega simpatisala od predškolskog(kao i on mene), ili smo zajedno u odeljenje, oboje smo bili odlični djaci, uvek sam se takmičila sa njim(ko će prvi napisati sva slova, ko će prvi uraditi zadatak iz matematike...dečija posla šta reći), stalno kad smo ili u bioskop ili u pozorištu držali bismo se za ruke i tako......u drugom razredu mi je čak napisao i "pismo" u kome je pisalo "volim te *njegovo ime*" sa nacrtanim srcima i cvećem okolo i to sve vodenim bojama, ja sam dat bila u šoku jer nisam znala da piem i crtam vodenim bojama ahahha.U petom razredu on se zaljubio u neku drugu a mogu vam reći i ja sam ali sam uvek imala crush on him(nemojte me osudjivati ne znam kako da napiem na srpskom ups), a on to nije znao....(čak sam jedno vreme i izigravala njegovog ljubavnog savetnika jer je hteo da ga suvam sa tom devojcicom koja mi je bila medju boljim drugaricama iz drugog odeljenja, znam da nisam ba sasvim normalna ali sam uživala da budemo najbolji drugari i ako on nije osećao isto prema meni, nikad neću zaboraviti te sve neprospavane noæi i dopisivanja u kasne sate) *malo kasnije* jednog dana sasvim običnog dana nas je moja tadanja i sadanja najbolja drugarica spojila jer joj je dosadilo kako joj prièamo jedan o drugom sa njom, znam imam najbolju drugaricu na celom svetu, nikad neće znati koliko je voilm i koliko sam zahvalna što je imam. I tu imam prekid filma i ne mogu da se setim ta je dalje bilo. Uglavnom sada se selimo u šesti razred gde smo jos bili najbolji drugari i tako jedne sasim obične večeri meni je stigla poruka od njega u kontekstu kao moram nešto važno da ti kažem, tada nisam shvatila da æu te večeri biti i najsrećnija i najtužnija osoba na planeti. Napisao mi je kako je zaljubljen u mene, napisao je tačno se sećam kao da je juèe bilo "da moja ljubav sedi samo dve klupe dalje od mene" i ja sam mu priznala da se i on meni sviða i pogodite šta.....sledeća poruka je bila "auu, ovo je bio prenk" tog dana mi se po prvi put u životu srce slomilo i svet sruio. Zamolila sam ga da to ostane izmedju nas jer sam mislila da mi je pravi drug i ako mi se svidjao, ali hahhaha pogodite šta. Došla sam sutradan u kolu i drug koji mi je isto bio jako dobar mi priao zajedno sa njim kada sam ula u uèionicu i reko "haha srce mi kuca 100 na sat" (tako je nešto išl rečenica koju sam mu napisala posle one njegove poruke koju sam navela gore...) eh moji drugari....e tada mi se zgadio ali znate li ono kada vam se neko toliko svidja da i ako vas je povredio to ne menja baš puno stvari ali posle nekoliko dana sam odlučila da to nije u redu i da ću uraditi SVE da ga više ne gledam na takav način. Izbegavala sam ga, nisam mislila na njega i mogu reći da mi je zapanjujuće dobro išlo, fokusirala sam se na jednog dečaka iz drugog odeljenja i on je počeo sve više i više da mi se sviða. E onda je doao 8. razred i taj dečak iz odeljenja je počeo neuobičajeno da se ponaša prema meni ali nisam sebi dozvoljavala jer neće meni isti dečak dvaput polomiti srce. U to vreme mi se baš dosta sviðao dečak iz drugog odeljenja tako da na ovog nisam ni obraćala panju, ali opet neke stvari prosto nisu mogle da mi promaknu. Kao na primer kada se oketao prema mojoj i drugaricinoj klupi na sred časa i ako smo mi sedele u trećoj a on u prvoj, stalno me je grlio i ako ja nisam volela da se grlim(da jedn mali fun fact o meni ne voilm ba da se grlim) ali moram priznati duboko u sebi sam oboavala to to je radio....glupa Teodora....jedanput sam držala prezentaciju sa drugaricom i ona je pričala i ja sam stala u kraj i bukvalno se neto izglupirala i on je bilo u fazonu kao "haha šta to radi" a ja sam logično mislila da me niko ne posmatra i bila sam u fazonu "wtf zašto ti mene posmatra?" i posle kada je došlo vreme za matursko veče naravno da je mene pitao da idemo zajedno. I to mi je ono kao ok što me je bukvalno na raspustu pitao da "se prošetamo do grada" a to je zapravo značilo(prednost kada nekog poznajete osam godina jeste ta to bukvalno znate ta misli a ta kae) "ej hoćeš da se smuvamo" i iskreno nisam imala srca da ga odbijem pa sam rekla kao hajde i posle toga mu otkazala jer su mi roditelji "hitno" morali ostati due na poslu, ups. I posle toga me je grizla savest ali ni sama ne znam šta sam osećala ali znala sam da ako nešto pokuša neću se opirati haha. I sve je bilo u najboljem redu do juče, ja sam bukvalno zaboravila na njegovo postojanje, i juče mu je bio rodjendan i sticajem okolnosti je moja najbolja drugarica srela njega i njegovog druga(onog iz teksta) i neto su pričali i onda je on rekao njoj kao "znaš neku lepu devojku iz medicinseke" ja idem u medicinsku... i ona kao "ne" i taj drugi drug kaze kao "haha Teodora" i onda su se njih dvojica samo pogledali i ona meni to prepričava a ja u jednoj reči š o k i r a n a , kao ono koji k? ahhhh kako sam se tad iznervirala i sad sam iznerviran. I naravno sada mi se opet ispočetka, po ko zna koji put vrte ista pitanja po glavi, možda bi mogla da pokuam da se smuvam s'njim da vidim kako bi to išlo....ahhhh nisam pametna u opšte.

Sad sam shvatila da sam napisala celo moju ljubavnu istoriju.....ups....Shvatila sam da nism napisala sve što sam želela tako da će verovato biti drugi deo jer stvarno želim da napišem to što nisam ako me kontate šta hoću da kazem haha. Ako vam se svidelo komentarišite i glasajte!!

love you, bye
Teodora x