thoughts of one lost soul

x osobo

31.December 2019.

Hejj,
ovo je moje zvanično zadnje poglavlje u 2019. wow
iskreno jedva čekam da se završi ova godina, vreme je...

well...da vas uputim u dalja dešavanja od prošlog poglavlja, ja sam negde sredinom Decembra otišla na Kopaonik sa porodicom(to se dešava uvek u isto doba godine, isto mesto) u tom trenutku mi je to jako trebalo jer sam bila u lošem mentalnom stanju(a taj odlazak mi je jako pomogao, volim vas mama i tata❤️) odlazak i provodjenje vremena u školi me je iscrpljivalo na dnevnom nivou, o društvu da ni ne pričam(o srednjoj školi će biti posebno poglavlje) i kada sam otišla sam mislila da će svima biti sve jedno i da me neće ni primetiti. Elem nije bilo tako, javilo mi se tu par njih ali javio mi se i x. Stavila sam neki story na close friends gde se zezam sa sestrom i ona se tu nešto glupirala, ne bitno, i mi smo tu krenuli da se dopisujemo, nije bilo ništa specijalno ali mi se svidelo i bilo je lepo. Sutradan odmah mi se javio da me obavesti šta sam dobila na kontrolnom, i ako nije morao, čak se ni nismo nešto preterano družili u školi. Iskreno bila sam baš iznenadjena tim postupkom jer znam da nema interneta u školi a od škole do kuće mu treba više od sat vremena i samo sam se prijatno iznenadila što me se setio. I pre toga sam ja imala neka osećanja ali to je nije bilo nešto wow, ovo me je više nekako privuklo. Par dana mi se nije javljao i osetila sam neku vrstu nedostajanja prema njemu. Pre toga nisam mislila da sam zaljubljena jer je sve još bilo sveže što se desilo sa njim. Tih par dana kada se x nije javljao počela sam da zamišljam scene gde smo on i ja...već tada sam znala da to nije baš dobro, nekada mi se činilo da sam to radila na silu ali sam tu misao uporno potiskivala. Razmišljala sam tih nekoliko dana kako da mu se javim i nisam znala, postavljala sam story-je samo da bi mi se javio, nije uspelo. Konačno sam se vratila kući posle par dana i rešila da mu se javim, našla sam "razlog" (najgluplje javljanje u istoriji javljanja, pitala sam ga kako je prošla prezentacija iz istorije...) i pošto voli na malo neuobičajen način da se šali(ja to tada nisam znala) razmenili smo par poruka i napisao mi je od jednom "jel ti to mene muvaš?" a ja, kao da je neko sipao ulje na vatru(ja sam bila vatra), rekla sam nešto kao "pa ako ovde neko nekog muva onda si to ti" i dalje ne mogu baš najbolje da se prisetim ali smo se, pa, u neku ruku raspravljali. Meni je tu bio puko film jer je rekao neke jadnoglupe stvari i rešila sam što pre da završim to dopisivanje sa njim a onda mi je on samo iz čista mira napisao "hajde da promenimo temu"
ja gledam u onu poruku i ne verujem šta vidim jer sam mislila da ne želi da u opšte priča sa mnom. Složim se ja i nastavismo mi da se dopisujemo, razgovori jesu bili malo nategnuti ali smo oboje tražili teme i u suštini hteli da produžimo razgovor. To je bio dan pred nego što sam ja trebala da se vratim u školu. Tu noć smo se dopisivali do 2 ujutro, prešli smo i na glasovne i svašta sam saznala o njemu. To je bio jedan od najlepših razgovora koje sam vodila preko poruka sa nekim. Došli smo u školu nenaspavani i smeškali se jedno drugome ceo dan, taj dan ga je jedna profesorka pitala jel spavao predhodnu jer je ležao zatvorenih očiju a on joj je odgovorio da je umoram i okrenuo se i pogledao me, sve smo znali a niko nije znao. Moja sreća je bila jako velika u tom trenutku. Dan za danom, dopisivali smo se. Nalazio je najglupljo-slatke načine da mi se javi i zahvalna sam mu na tome. Dopisivali smo se o svemu i svačemu, uživala sam a i on je. U školi smo pričali više nego ranije ali nije bilo kao preko poruka. Čak mu je i glas drugačiji kada priča sa mnom nasamo i kada smo u školi. Primećivao je sitne detalje kod mene i ja sam samo još više fall in love with him. Nije bilo kao niko koga sam do tada znala. Svidja mi se nepoznat teren. Pričao mi je kako imam lep osmeh, kako se uvek smejem, kako voli da priča sa mnom, kako se nikad ni sa kim nije ovako dopisivao kao sa mnom, hvalio me je kada sam samu sebe ponižavala i govorila loše o sebi, imamo naše šale... Trajalo je to nekih nedelju-nedelju ipo, onda smo nešto samsvim slučajno krenuli u školi da se dopisujemo i pošto je uvek brutalno iskren i uvek pita šta ga zanima, poslao mi je nešto tipa "više pričamo premo poruka nego uživo" onda sam se ja okrenula prema njemu i bila u fazonu "e pa promenićemo to". Nismo puno pričali jer je bio kraj časa ali smo se ipak ispričali. Svidelo mi se kod njega što imam tu slobodu da napišem šta god mislim i kad napišem najveću glupost da me neće osudjivati nego ćemo se smejati zajedno. Stalno mi je postavljao pitanja o sebi, tačnije tražio mi je da pričam o sebi. Dosta su nam se mišljena poklapala, sećam se kada smo razmatrali da li bi ikada mogli da se posvadjamo, shvatili bismo da ne bi mogli. Voli da me zasipa komplimentima, čini me jako srećnom. Malo krade fore, jako slatko. Ja sam se osećala predivno i presrećno. Onda sam počela da overthinkujem i počela sam da sumnjam, da li mu se svidjam kako se on menj svidja? da li ga smaram? 10 hiljada da li... Pre nedelju i nešto desilo se nešto meni drago, elem neki lik iz odeljenja me je smarao i ja sam ga baš iskulirala, a x nije znao da se ja dopisujem sa njim i bio je malo iznenadjem, sigurna dam da sam videla malo ljubomore u njegovim očima. To isto veče me je pitao za tog istog lika jer "ne razume", ehh dragi x mene ne možeš da farbaš znam ja sve te fore. Naravno da sam mu objasnila, toliko je bio sladak i nesiguran da me je i on sam pitao jel smara i pitao me kako se ponašam kada me neko smara. Pre nekoliko dana se desio mali incident gde je video da sam ja screenshootovala neke naše poruke pa sam morala da izmišljam priču kako ne bih morala da mu priznam da mi se svidja. Nisam želela to da upropastim dok ne budem sigurna da se i ja njemu svidjam. Ali šta onda? Sećam se još prvo veče kada smo pričali da je rekao da mu 'ne treba' devojka i ja se držim toga jer mi se baš svidja i kao drug. Rekao mi je da me je zapamtio prvi dan škole po tome što sam bila najlepša od svih devojčica. Svakom njegovom lepom rečju moje srce se sve više i više topi. Moji zidovi se ruše. Nadam se da vredi. Iskreno mislim da on oseća nešto prema meni, vidim mu u ponašanju prema drugim devojčica i prema meni, a možda sam sve samo i umislila. Nervira me i moja stalna promena mišljenja, te mi se svidja te mi se ne svidja. Pa Teodora odluči se već jednom. Znam da ga držim kao malo vode na dlanu da mi se ne bi desilo ono što se desilo i sa njim. Mislim da sam ga prebolela ali opet nekad mi se čini kao da ništa ne osećam prema x i sve me to zbunjuje. Jedan fun little story: jako poštujemo lični prostor (hahahaha) i jednom je bio toliko srećan da je došao do mene i pitao me da li može da me zagrili ja sam naravno rekla da može i onda smo se tu zagrlili. Toliko prijatno, prirodno.
Sa njim se osećam kao ja. Volim to naše polako.
Volim naše 💚na hejt.
Volim naše pis end lav for ju. Najviše.
Volim što nisi kao i ostali. Volim što si pažljiv. Volim svašta vezano za tebe. Zauvek bih mogla da te gledam i slušam. Nadam se da ćemo jednom biti mi i biće sve po našem. Onako smešno, awkward i prirodno. Kada sam krenula da pišem ovo nisam bila sigurna da li mi se stvarno svidjaš, pisanje sve rešava, svidjaš mi se. 2019. godina je bila puna uspona i (više) padova a ti si došao kao trešnjica na vrhu i ulepšao mi ovaj Decembar.
Definitivno mogu da stavim cheek na 'make it a December to remember' želju.
i to mogu da uradim samo zbog tebe, hvala ti dužnik sam ti💚

love you, bye
Teodora x