19. Avgust 2019.
Pa pre nego što predjem na tekst želim da vam ispričam mini pričicu kako sam došla do ovog teksta....
Pa da počnemo:
e ovako....htela sam da vam napišem sledeći tekst (deo, ja stvarno ne znam kako ovo da nazovem upomoć) i setila sam se da sam uvek volela da pišem u beleškama kada mi je dolazila inspiracija (to je bilo pre wattpada), telefon mi je uvek bio pri ruci i prosto inspiracija nije imala gde da pobegde. Imala sam skriveni odeljak u beleškama jer je taj odeljak predstavljao srž moje duše, pa pošto je to sada postao ovaj random, odlučila sam tu da potražim neki tekst (jer sam trenutno na moru i imam inspiracije ali nemam vremena za pisanje). Iskreno sam se iznenadila kakav tekst sam našla. Nisam mogla da verujem da sam to ja napisala, prvo što se i ne sećam, imam pamćenje zlatne ribice, a drugo što je to najbolji tekst koji sam do sada napisala (po mom nekom mišljenju) pa se nadam da će vam se svideti :))))
Moje mišljenje je da je moj život jakoo čudan, on BUKVALNO radi na svoj način. Kako sve više i više odrastam sve počinje da mi ima još veci smiao, malo je jezivoo. Ovaj svet funkcioniše na veoma čudan način ako mene pitate. Nekako dolazim do zaključka da svačiji život radi drugačije. Mi smo igračke sa kojima se život igra. Svaki život je poseban i svaki život drugačije koristi svoju "igračku". Neki život želi da svoju je polomi u param parčad, neki drugi život čuva svoju "igračku" kao oči u glavi. A opet mislim da svaka "igračka" može da podnese to kako se život igra sa njom samo nije pronašla dovoljno jak motiv da opstane. Trenutno mogu da vam pričam samo o mom iskustvu sa ovom čudnom pojavom koju popularno nazivamo život. Da budem jasna ni ja baš nisam sigurna kako tačno moj život funkcioniše...ali ću pokušati da vam objasnim što bolje mogu. Kada mom životu nije dan onda ni njegovoj "igrački" (meni) nije dan, sve ide naopako ali kada kažem sve ja zaista mislim SVE. Verujem da ste primetili da život doživljavam više kao neku osobu, istina. Takodje moj život je, bar za mene, specifičan jer ima nenormalan balans. Na primer u školi se odlicno provedem-kuci pakao i obrnuto. Tako je uvek. Trenutno se pitam da li svaki čovek ima želju da ostavi neki trag za sobom ili da bar malo promeni svet? Mislim da nema, ali ja imam od kada sam malo više postala svesnija sebe i svoje okoline i pocela da razmišljam (btw ovo za razmišljanje nije bila baš najpametnija odluka svih vremena ali ajde preživeću). Mrzim što imam ovako razbacan tekst. Nekad imam neki "mislim da sam prešla igricu" momenat i onda me život ošamari i kaže "aj ne pravi se pametna tek smo poceli". Iskreno u suštini jako mi je fun.
To bi bilo to za ovaj tekst nadam se da vam se svideo :))
Pišite mi u komentare da li vi imate želju da ostavite trag i na koji način želite to da učinit❤︎
love you, bye
Teodora x
