Nisam ni bio svestan koliko gest ume da zaboli,
koliko reči umeju da zapeku.
Nikada joj nisam govorio istinu,
uvek bih je lagao,
jer sam smatrao sa je bolje da ne zna.
Štitio sam je od svojih gluposti,
a da zapravo nisam bio ni svestan.
Nisam je shvatao ozbiljno,
bila je mlađa od mene.
Prodavao sam joj priču kako bi ostala duže kraj mene.
Međutim, shvatio sam da grešim.
Onog dana, kada mi je rekla kako zna sve
i kada je zauvek otišla iz mog života,
shvatio sam koliko je zapravo vredela.
Ona je znala kako da me uteši,
znala je kako sa rasplamsa vatru u meni
svakim svojim poljupcem,
kako da smiri moj bes svakim pogledom.
Znala je kada treba da govori i time me oraspoloži,
a isto tako i kada da ćuti sa mnom.
Bila je posebna, međutim ja sam to kasno shvatio.
