Nema vise. Malo mi se manta po glavi, mora to tako. Kada bolje razmislim ponasam se kao dete. Odlazim, pa dolazim, pravim probleme i teram ljude sa se povredjuji. Dobro to poslednje me nije mnogo briga, jer su oni isto radili. Ali ona nije kriva, a povredjena je zbog mene. Zato je to uopste radila zbog mene? Zasto ja radim ove stvari za nju? Pitanja na koja nema odgovora. "Lepa, a neukrotiva i stidljiva u isto vreme" pomilovao sam je po licu, te legao pored. "Tek sada vidim da si stvarno malena i ta ti trebaju cuvari koji ne odlaze na najmanju svadju i tvoju rec. Dok se ne izvucemo iz govna ja cu ti biti zastitnik, a tebi da nije palo napamet vise da se unistavas." Pomazio sam je po glavi, okrenuo se i zaspao.
"T-taehyung" nezan sanjiv glasic je dosao do mojih usiju. "Reci?" Rekao sam i cuo kako je neko legao na zvono. Ustao sam, izvadio pistolj iz pantalona, otvorio vrata i pucao. Boleo me kurac ko je. Uneo sam telo. "O moj boze. T-teah-hyung." Pogledala me je stavljajuci ruke na usta. "Barem nece vise da zvoni." Rekao sam ostavljajuci pistolj na sto. Dosla je do mene i pocela me udarati po grudima govoreci kako sam idiot i bezdusan, a suze ideu kao vodopad. "Malena, zasto ti ne razmislis. Ubio sam stijuna. Oni su bezdusni. Gledaju, slusaju i prenose gospodarima, a oni zele da nas ubiju. Da im je stalo nebi to radili. Da li je bolje da nas pobiju ili da zivimo? Hm?" Pricao sam dok me je udarala "Ali ti ces pobiti jos gomilu ljudi da bi se izvukao!" Prestala je, skupila ruke i navalila se na moje grudi. "Da bi NAS izvukao." Malo sam je odgurnuo. Te male uplakane oci nece prestati da placu dok ne uzrok. To sam i ucinio. Ponovo odlazim, ali se ne vracam.
Litica, a ispod nje ledeno hladna voda. Necu skociti nisam lud. Razmisljam gde mi je stara vikendica. Nisam bas siguran da li je ovde negde blizu ili je na nekoj livadici. Perelep je pogled odavde. Na nebu dve zvezde isjaju jako. Citavo nebo je njihovo. Pokusavam da shvatim znacenjeg neba, ali ne ide. Ama od jedanput postadog profi pisac. Cek ja da nadjem vikendicu. Okrenoh se da krenem dalje pa moje oci zapazise jednu kolibicu, to je ono sto trazim. Trcao sam do tog mesta sve dok... Nisam ugledao plava svetla ispred mene? Murija? Kako? Kako je moguce da su me nasli? Stao sam i poceo da se okrecem. Svuda su. "Kim Taehyung spustite se na kolena i ruke na glavu." To je bilo jedino sto sam cuo pored jake sirene njihovih automobila. Pao sam na kolena i spustio ruke da budu pored tela. Kada su shvatili da nemam oruzije i da se predajem, nisam verobao da su toliko glupi, dvojiva su mi prisli. Oborili su me na travu i vezali mi ruke lisicama. Podigli me i navalili na auto. Ne, nisam se opirao. Bio sam miran. " Ko mi je ovo napravio?" Tiho sam rekao. Jedan od njih me je verovatnp cuo. "Uzimam ovaj slucaj." Viknuo je. Prisao mi je i pocukao me za zavezane ruke. Odvukao me do sume, bazivzi me kod nekog drveta. Skupio sam noge i oborio glavu. Ovaj lik ima jak stisak. Uhvatio me za bradu i podiga mi glavu toliko da ga pogledam u oci. Decko crvene kose i smedjih ociu mi se nasmejao onako prljavo kao da tacno zna sta ce raditi samnom.
______________________________________
Helloo evo jos jedan deo zaboravljene price. To vam je poklon za Novu godinu. Ćaos! 💙✌️
