Razočarano otvaram oči. Sinoć sam bila umorna, i ranije zaspala. Što se tiče Louisa, hmm, ništa nije rekao. Ili zaista ne zna, ili se pretvara. Jedno od ta dva je sigurno. Samo sam sebe uvukla u to da me on preispita. Saznao je više toga nego ja. A to mi nije bio cilj. Ali kako god. Šta je tu je. Vreme se ne može vratiti.
Nedelja. Dan slobode. Svako radi šta želi, spava do kad hoće bez gunđanja i pridikovanja nadzornice. Koja je na moje veliko iznenađenje danas odsutna. Ima nekog posla kako kažu. Pa nju danas menja Kate, što i nije tako loše. Jer kako mi se čini od svih ovde, jedino me ona ne mrzi. Čak šta više možda me i voli. Ako me ne mrzi, mora da me voli. Drugo ne postoji.
Napolju je sunce, i danas valjda kiša neće početi kada ja napustim zgradu. Uzimam knjigu od juče i izlazim u dvorište. Sedam na klupicu koju sunce najviše obasjava, jer je već novembar i u delovima bez sunca je poprilično hladno. Otvaram knjigu i odlučujem da počnem da je čitam ispočetka. Juče sam previše puta bila ometena u tome.
***
''Hajde Lily, knjigu možeš da čitaš i kada je kično vreme''Chole me po ne znam ni koji put bezuspešno nagovara da sa njima igram odbojku. Kao prvo, nemam ni želje ni volje za igranjem. Mada mi to dođe isto. A kao drugo- ''Znaš da mrzim odbojku'' da je neki drugi sport u pitanju, možda bih i pristala. Ali odbojka...hmm ne. ''Da, da. Ali znam šta voliš'' govori mi dok me jednom rukom povlači ka sebi kako bih ustala sa klupe a drugom mi uzima knjigu. ''Idi vrati ovo u biblioteku dok se ona presvuče'' daje knjigu Liamu, a on odmah odlazi. ''Nema izgovora, ideš da se obučeš i igraćemo'' krećem da se bunim ali me prekida. ''Ne odbojku, već ono što ti voliš'' gde se ona gasi? ''A šta voli, ako smem da znam?''
''Ne, ne smeš'' ironično mu govorim. ''Naravno da smeš, čak i moraš da znaš pošto i ti igraš'' govori Louisu i vuče me za sobom ka sobi. ''Brzo ćemo''
Kada ulazim u sobu, krećem da vadim trenerke ali ih ona uzima i vraća. Ma šta je sa njom? Do sada me molila da se obučem, a sad mi vraća stvari. ''Otkad se fudbal igra u trenerkama? Uzmi šorc'' govori mi i pruža mi šorc. ''Otkad je napolju nula stepeni''
''Daj, ne glumi, trčaćeš i zagrejati se'' prevrćem očima i uzimam joj ga iz ruke. Oblačim šorc i moju 'omiljenu' majicu za fudbal. (xd) Da, obožavam fudbal i zato nisam mogla da odbijem. Uvek iz prve prihvatim da igram, ali sam tvrdoglava i nisam želela da sada iz prve prihvatim. Nakon rasprave o igranju. I visoko vezujem rep a zatim i obuvam patike. Silazimo napolje. ''Chole i ja protiv vas dvoje?'' Liam pita. ''Više sam za devojke protiv dečkiju?'' ja mu odgovaram. ''Onda smo previše jaki za vas dve'' Louis se ubacuje. Počinjem da mu se smejem u lice, ali se brzo zaustavljam kada počinje da gleda čudno. ''Kako želite, u tom slučaju moj tim je jači'' govorim a sada već Liam počinje da se smeje. ''Hvalisavac'' tiho govori ali ga ipak čuje. ''Da krenemo'' Chole govori.
***
Nakon 3 sata igranja sedamo da klupe i samo prebacujem glavu unazad. Odigrali smo dve utakmice, i naravno, u obe smo mi pobedili. Nisam ni očekivala drugačiji rezultat. Ovog puta se ja smejem Liamu, a on me malo namrgođeno gleda. ''Pa nisam znao da tako dobro igraš fudbal'' Louis mi govori, kada Liam i Chole odu po vodu. ''Sada znaš'' preko volje mu govorim. Možda je očekivao drugačiji odgovor? Budi ljubaznija Chole! Seti se dogovora. ''Pa igram ga od malena. Jedno vreme smo ovde imali treninge za razne sportove ali su to izbacili. Verovatno ih ne plaćaju, pa ne žele da gube vreme na nas''
''I ja sam trenirao, sve dok nisam došao ovde'' nevoljko govori to 'ovde' i po izrazu lica mu se vidi da baš i nije srećan zbog dolaska ovde. ''Zašto si uopšte došao ovde?'' duboko uzdiše. ''Majka me naterala'' hmm, koliko znam ovde su uglavnom deca bez roditelja ili nešto slično tome. ''Pa zašto?'' izraz lica mu se malo menja, ali brzo se vraća na staro. ''Ima previše posla...pa ne može da me čuva. Kao da sam malo dete''
