Dobro,ovo je bilo čudno. Zašto bi samo mene pozvali na razgovor? A možda su ipak odustali od toga,možda je Kate ipak tu sledeće nedelje. Možda. Kako god. Sada se kao po običaju spremam za spavanje. Chole je već zaspala. Umorila se danas,a plus je i povređena. Ležem u krevet i ponovo čekam da završe sa proverom soba. Otvaranje i zatvaranje vrata. Otvaram jedno oko. Soba je prazna. Čekam još desetak minuta da nadzornica ode i polako ustajem. Uzimam baterijsku lampu i izlazim. Ovog puta bosa. Papuče mi samo dodatno otežavaju. Brzo penjem na sprat. U odnosu na sinoć,večeras znam gde se soba nalazi. Pravo niz hodnik pa levo. Večeras neće biti nikakvog Louisa da me prekine. Evo me. Pred drvenim vratima. Vadim ukosnicu iz kose i poput profesionalnog lopova otključavam vrata. Srce mi brže kuca kada čujem škripanje vrata. Brzo ulazim u sobu i zatvaram vrata uz ponovno škripanje. Pa Lily,tu si. U sobi u kojoj su tvoji roditelji izgoreli u požaru. Sama reč 'izgoreli' unosi jezu u moje telo i tugu oko srca. Prelazim lampom po sobi i ostajem zatečena kada vidim da je soba u najnormalnijem stanju. Ne liči na sobu u kojoj je izbio požar. "Ili je ova soba renovirana ili..." tiho govorim. "...Ili požara nije bilo" lampa mi pada iz ruke kada čujem glas iza sebe. Počinjem da se tresem i polako okrećem stiskajući oči. Otvaram oči i vidim mušku figuru ali zbog nedostatka svetlosti ne vidim mu lice. Kao ni on moje. Pretpostavljam. Lagano se savijam i opipavam pod da bih našla lampu. Kada je uzimam u ruke palim je i osvetljavam mu lice. Stiska oči i stavlja ruku preko lica. Pomeram lampu u stranu i on sklanja ruku. I naravno nisam iznenađena što vidim Louisa. "Ti mene pratiš ili šta?" usne mu oblikuju jedan veliki osmeh i beli zubi mu dolaze do izražaja. Ne odgovara mi i ja se samo okrećem i nastavljam sa razgledanjem sobe. "Odakle ti to da...Auć" ispuštam bolni uzvik osetivši bol u stopalu. "Šta je bilo?" prilazi mi i izvlači mi lampu iz ruke. Hvata me za istu tu ruku i prebacuje je preko njegovog ramena. Osvetljava mi stopalo i vidim krv. Kao i urezano parče stakla u njega. "Zaista pametno od tebe što si došla bosa" mrko ga gledam iako on to ne može videti. "Hajdemo odavde" "Ne" bunim se. "Ne idem odavde" sad sam došla,i neću otići. Bar dok ne pronađem taj dnevnik. "O da,ideš" "Ti idi ja neću" ne odgovara mi ništa već me samo samo prebacuje preko ramena. Počinjem da ga udaram ali uzalud. Iznosi me iz sobe i silazi na sprat. Pušta me pred vratima sobe. Ulazim unutra i zatvaram ih.Vadim kutiju za prvu pomoć. Pincetom vadim parče stakla. Čujem glasove u hodniku. Prilazim vratima i oslanjam se na njih. "Tomlinson,šta radiš ovde" dobijam zadovoljavajući osmeh. Neka mu je. "Nov si ovde pa cu te poštedeti,a sad u sobu da direktorka ne bi saznala" šta? Neće ga kazniti? Uf. Motam zavoj oko stopala i ležem u krevet. "Chole,budi se. Zakasnićeš" pokušavam da probudim Chole dok umesto zavoja stavljam flaster. "Još malo" obuvam se i samo izlazim iz sobe. Budila sam je,ne može da kaže da nisam. Odlazim u trpezariju i uzimam poslužavnik za hranu. Mm,uzimam sendvič koji prave samo utorkom i koji obožavam. Uz to uzimam sok i odlazim do stola. Ponovo sam bez društva. Dok sam mislila da ću se kao debil posvetiti samo sendviču vidim povlačenje stolice i dečka kako seda za nju. Ipak ću se posvetiti hrani. Uzimam zalogaj sendviča i gutljaj soka. Ne progovaram ništa kao ni on. "Kako si ušao u sobu?" ne mogu da izdržim a da ga ne pitam. "I kako znaš da nije bilo požara" nešto tiše govorim a on ima sitan osmeh na licu. "Možda znam i više nego što misliš" mrzim ga. Mrzim svakog ko mi ne odgovori na pitanje. Krećem da kažem nešto ali Liam dolazi i sprečava me u tome. "Lily" uzdihano govori. "Šta je bilo?" pitam ga dok uzimam još jedan zalogaj sendviča. "Chole.." "Šta je sa njom?" ovog puta zainteresovanije ga pitam. "Našao sam je ispred sobe,u nesvesti" ne progovaram ništa već samo izjurujem iz trpezarije. Mislim da i oni idu za mnom. Ulecem u sobu i prilazim Chole. Sva je znojava. Stavljam ruku na njeno čelo. "Ima temperaturu" odlazim do kupatila i izlazim sa oblogama. Stavljam joj na čelo. "Ne znam da li će ovo pomoći,ali nam ipak treba lek" "Treba joj doktor" Louis govori. Klimam glavom. Krećem da je pokrijem i vidim odmotan zavoj. Skroz ga odmotavam. "Sranje" ponovo vadim kutiju za prvu pomoć. U prethodna 24 sata potrebnija nam je nego u zadnjih godinu dana. "Šta je bilo?" Liam pita. "Rana joj se inficirala" nisam baš sigurna šta radim. "Odvedimo je doktoru""Važi,pa ti onda odgovaraj na pitanja kako se i gde povredila" iznervirano mu govorim. "Važi" zbunjeno ga gledam i on prilazi krevetu i uzima Chole u naručje. Iznosi je iz sobe a Liam i ja idemo za njim. "Gde ćeš?" "Vodim je kod doktora" ne stižem ništa da kažem jer se već nalazimo u hodniku gde je i doktoreva ordinacija. Ulazimo unutra i on je spušta na krevet ali doktora nema. "Liam,idi nađi doktora" govori mu,a ovaj samo izlazi iz sobe. "I? Šta ćeš da kažeš kada stanu sa pitanjima?" nervozno prolazim rukom kroz kosu. Dolaskom kod doktora samo sebi nanosimo štetu. Ionako svi jedva čekaju da me kazne. "Ti oko toga ne brini" nemam šta da kažem s obzirom da je doktor upravo došao. I Liam za njim. Krećem da mu objasnim šta se desilo ali me Liam zaustavlja. "Već sam mu sve objasnio" nezadovoljno klimam glavom. "Rana je inficirana" kao da to nisam znala "ali mi nije jasno zašto je dobila temperaturu. I zašto se onesvestila" zaustavlja se i nešto razmišlja "verovatno tu postoji još nešto,čim se do sad nije osvestila. Moraću da je pregledam a vi izađite ispred" samo bez reči izlazimo i sedamo ispred. Na našu žalost,na početku hodnika se pojavljuje nadzornica. "Šta radite tu? Trebali bi da ste na predavanju" gleda u mene dok govori. "Chole nije dobro,doveli smo je kod doktora" klima glavom i odlazi niz hodnik. Nakon nekih pola sata,doktor nam je dozvolio da uđemo. "Da li znate na šta se povredila?" pita nas i već sam nervozna. Znala sam da će to pitanje doći i gledam u Louisa dok čekam da odgovori "Ne znam šta je tačno. Neko trnje joj se obmotalo oko noge" konačno progovara. "Trnje? Šta ste tražili u šumi?" nervozno govori. Svakako da trnje nema po dvorištu. "Bili smo sa profesorom. Ali smo ih slučajno izgubili i zatim.." pokazuje rukom ka povredi. "Znamo da smo trebali da je odmah dovedemo da se ne bi inficirala. Ali nismo smatrali toliko ozbiljnim" nadovezujem se. "Niste shvatali ozbiljno? Da li za vas predstavlja ozbiljno otrovno trnje?" kakvo trnje?
(NE ZNAM NA ŠTA OVO LIČI ALI DOBRO. KAO ŠTO SAM OBEĆALA POSTAVILA SAM NASTAVAK VEČERAS. I AKO MOŽETE DA OSTAVITE BILO KAKAV KOMENTAR SAMO DA ZNAM KAKO VAM SE DOPADA,TJ ŠTA VAM SE SVIĐA ŠTA NE. NARAVNO I VOTE,AKO ČITATE. PA SAD,OVO NA KRAJU ZAPRAVO NE DELUJE TOLIKO OZBILJNO ALI ĆETE KASNIJE SHVATITI O ČEMU SE TU RADI. ŠTA SAM SAD NAPISALA? NE ZNAM NI SAMA. SVE U SVEMU OSTAVITE VOTE I KOMENTAR,KOMENTARI MI PUNO ZNAČE POGOTOVO KRITIKE DAKLE KAŽITE ŠTA VAM SE NE SVIĐA DA BIH ZNALA KAKO DA NASTAVIM,AKO NEGDE GREŠIM DA KASNIJE ISPRAVIM TE GREŠKE. V♥
