KIMBERLI

7.DEO

7.DEO

„Jameeeeeeees!“ Izdirem se kroz čitavu ulicu ,a ovaj iznervirano izlazi iz auta.
„Šta je ,Julie?“ Pita me dok me strelja svojim plavim pogledom.
„Nisi mi spakovao udžbenik iz matematike!“ On sa olakšanjem prevrće očima i seda nazad u auto.Nastavljam dalje prema školi zakopčavajući svoju tašnu a usput vadeći svoj telefon iz džepa.Uuu jedan zahtev za prijateljstvooooo.Da vidimo ko je.Otvaram zahtev za prijateljstvo i stajem na trenutak kako bih probala da mu prepoznam sliku sa tako male ikonice.
Harry Styles sent you a friend request.
Ko je taj,majko mila?Profilna mu je skroz crna.Ništa se ne vidi.Da vidimo koje je godište.’94.Mlad mlad.Pa prihvatiću ga,možda me zna iz striptiz kluba.A i sigurno nije neki koji se bavi prostitucijom ili kidnapovanjem.Mislim,lik je premlad.Kako god,moram da požurim zakasniću na čas...
Kao i uvek,bez kucanja upadam na čas i privlačim pogled dečka koji sedi za katedrom .Ovaj mi je nepoznat...Nije ni učenik ,ni profesor.Dečko izvija usne u ogroman osmeh.Ko je ovaj?
„Pretpostavljam da si ti Julie Braun.“ A ja pretpostavljam da si ti gej.Mislim stvarno,taj rajf i ta duža kosa...hej,deluje mi poznato.Možda sam ga srela na ulici...
„Um...A ko ste Vi?“ Svim silama pokušavam da budem dobra i da odmah ne napadam.Svim silama...
„Ja sam profesor Tomlinson.Zamena gospođe Darle.“ Prilično lep glas ima.I lep osmeh.I ovaj se bavi matematikom?Ne,mora da sam upala na pgrešan čas.
„Oh...“Ostavljam usta poluotvorena dok zapažam Eliota koji mi maše tamo negde iz zadnje klupe.
Upućujem se,bez ijedne reči,prema Eliotu koji me sa ogromnim smeškom dočekuje.Sedam pored njega i ostavljam mu jedan poljubac u obraz.
„Ko je ovaj?“ Pitam ga dok vadim ,zahvaljujući Jamesu ,samo svesku iz matematike.
„Zar ti sad nije rekao?“ Hvala,Eliot.
„Da,baš kad sam tebe opazila i shvatila da sam ipak ušla u pravu učionicu i da je to ,nažalost,nastavnik matematike.“ On mi upućuje zbunjen pogled na koji ja samo odmahuje rukom.
„Julie,zašto nam ti ne bi pročitala rešenje iz drugog zadatka u udžbeniku?“ Naginjem se u stranu kako bih videla tog Tomu kako mu je već prezime.Njegov osmeh mi daje do savršenog znanja da je stvarno rekao moje ime,tačnije prozvao me.
„Uh...Gospodine Tom...nastavniče,ja sam zaboravila knjigu iz mate...“Čekam kad će se izdrati na mene,,ali on to ne čini.
„Oh...Pa u redu,nema veze,prozvaćemo nekog drugog.“Ha?
„Zar me nećete kazniti?“ On diže glavu sa knjige koju drži u ruci.Joj,tako mi se čini poznati,strašno.
„Ne.Čemu kazna kad i ovako odlazim 20. Februara?“ Oh,pa imaš dovoljno vremena do tada.
„Um...hvala?“ On klima glavom i nastavlja da blene u mene sve dok ja prebacujem pogled na Eliota.
„Zašto mi je on tako čudan?“ Šapućem Eliotu koji škraba neke grafite na poslednjoj strani knjige.Diže pogled i gleda u nastavnika nakon čega ga vraća na mene.
„Mlad je...“ To je tako logično.
Kako god,da vidim šta sad rešavaju...

***
„’Ajde Pouuuu!Najedi se!“Sedim na krevetu dok očajnički hranim Pou-a.Kad smo već kod očaja,šta ove dve detektivske budale sad planiraju?
„To si u pravu,moramo nešto brzo da smislimo...“ James govori Scottu.
„Pa čisto sumnjam da ćemo uspeti od ove ovde...“ Scott.
„Čula sam te.“ Upozoravam ga,još uvek piljući u Pou-a.
„Boli me moje zgodno dupe.“ Scott mi uzvraća onim piskavim glasom pokušavajući da me imitira ali sve što dobija je zbunjujući pogled od Jamesa i mene.On se nakašljava,a ja sa izvijam u stranu kako bih mu videla dupe.Čovek je rekao da ima zgodno dupe,e pa ja sada proveravam.Ja moram da proveravam takve stvari.Ipak,nije lepo lagati ,zar ne?Bogami,zgodno dupe.Sve mi je zgodniji ovaj Jonathan.
„Julie,šta radiš?“ James me pita,a Scott se okreće prema meni.
„Ništa,hranim Pou-a.“ James uzdiše ,a Scott zadržava svoj pogled na meni.Kada  ga ja podižem ,on svoj spušta.Aha,tako ćemo se igrati.
„Dakle,treba nam plan kako da završimo te istrage do dogovorenog datuma.“ James nastavlja...
„Ja sam mislio da uradimo što više istraga uradimo do kraja nedelje pa da onda napravimo plan daljih istraga...“ Scott dodaje dok popravlja kosu u ogledalu.James klima glavom na ovaj Scottov predlog.
„Nemamo baš puno vremena...“
„A znam...ipak je to 20.februar...“ Nastaje tišina .Odjednom,ja nepromišljeno dodajem...“
„Jao pa to je datum na koji moj novi nastavnik odlazi...Ju.“ Smejem se dok piljim u Pou-a.Odjednom podižem pogled začuđena što ništa ne progovaraju.Oni stoje i gledaju u mene.
„Novi nastavnik?“Scott upituje.Klimam glavom.
„Daaa...Neki Toom...nešto.“ Oni se mršte.
„Nisi nam rekla da imaš novog nastavnika.“Ma još i da vam govorim koje strane imam za domaći,i super smo.
„Ma zamena...Tomlinson!Preziva se Tomlinson!“ Scott i James se pogledavaju i beče oči.
„Julie,draga,jel možeš imena da se setiš?“ James me pita.Draga?
„Ne,nije mi se predstavio.Samo je rekao Tomlinson.“ Oni staju i razmenjuju neke čudne poglede.Potom se vraćaju na mene.
„Pričala si sa njim?Kako izgleda?“ O Bože.To je običan nastavnik.
„Phhhh...Ma zakasnila sam pa kad sam ušla začudila sam se što je on tu.Onda je on rekao nešto tipa da li sam ja Julie Braun,a ja kao ko ste vi a on nastavnik Tomlinson.Ništa posebno.“ Scott prestrašeno bulji u mene.
„Zna tvoje ime?“ Da,pa?
„Pa verovatno preko dnevnika.Verovatno je upisao odsutne,a ja sam jedina.“ James skače sa fotelje.
„Kako je izgledao?“ O bože.
„Pa rajf i duža kosa.Kratka bradica .Tetovaže...ne znam.“ Ovi se sada gledaju prestrašeno.Kao da su duha videli.
„Momci?“ Prizivam ih ,al se oni nemo gledaju.
„James,kreći!“ Odjednom obojica istrčavaju iz apartmana sa rečima:
„Julie,zaključaj i gornju i donju bravu!Doćićemo brzo!“