KIMBERLI

18.DEO

18.DEO

Julie’s P.O.V.

Ustajem sa klupe na kojoj sam svo ovo vreme sedela I jela.Privlačim Eliotov upitan pogled.Stela merka neke momke.
“Sad ću doći,samo da bacim ovo.” Krećem prema kontejnerima iza škole kako bih bacila sve otpatke od ručka.Približavam se kontejneru I sa određene daljine bacam otpatke u njega.Okrećem se I istog trenutka se sudaram sa visokim čovekom.Krećem da padam ali me visoki muškarac hvata .Otvaram oči ugledajući Harryja.Sada stojimo isto kao I prvi put kad sam ga srela.
“Uhvatiću te kad kreneš da padaš.” Hrapavo govori dok šmrca.Plakao je?Podiže me ispred sebe.
“Harry,jesi li ti to plakao?” Spušta glavu I odmahuje glavom.Svojim ledenim rukama obuhvatam njegovo lice I podižem ga ugledajući crvene oči.Neki čudan  I mučan osećaj mi se javlja pri dnu stomaka.
“Heej…šta je bilo?”Gleda me par trenutaka nakon čega me iznenada grli tako čvrsto.Zbunjeno mu uzvraćam zagrljaj jednu ruku stavljajući u njegovu kovrdžavu kosu.
“Samo težak dan.” Steže me još više kao I ja njega.Njegov glas je tako slomljen I tih.Ovo nije Harry kog sam prethodnih dana upoznavala.Ovo je neki drugi.Krh.
“Julie,pobegni sa mnom.” Na ove njegove reči se izvlačim iz zagrljaja gćedajući ga šokirano.
“Harry,šta pričaš to?” Mrštim se na njegovu hajmo reći ‘ponudu’.
“Kreni sa mnom daleko.Daleko od ovog grada.” O Gospode.Odmahujem glavom.
“Ne mogu,pobogu.Reci mi šta je bilo,možda mogu da pomognem?”Ono  što ne mogu je da pobegnem sa njim.Pobogu,ne poznajem ga baš toliko da odmah…Šta bi Scott I James uradili?Ashton?Škola?Kimberli?Ne,nikako.Ne mogu ni da pomišljam na to.
“Harry…”Polako ga milujem po obrazu što verovatno njemu prija je naginje celu levu stranu lica u moj dlan.Kao mala maca se umiljava.
“Dobro,onda pobegni sa časova danas.Molim te…” Uzdišem usput primećujući Louisa mnogo daleko od nas.Stoji I sve pažljivo posmatra.
“Ali…”Prekida me sa svojim suznim očima.
“Molim te,Julie.Samo danas.” Gleda me svojim suznim I crvenim očima dok meni pogled luta na ulicu iza njega.Iovako je sledeći čas kod Louisa.Mislim,valjda ću moći da propustim…ipak,Harry je u pitanju.
“Dobro.” Uzdišem a on me ponovo grli ali ovaj put baš baš jako.Osećam da me miriši upijajući moj miris skroz u pluća.
“Hvala ti puno.Nemaš pojma koliko mi ovo znači.” Jedan mali osmeh se provlači I proteže mojim licem dok se onaj osećaj u mom stomaku pretvara u neki lepši,srećniji jer sam udovoljila Harryju.
“Čekaj samo,idem po ranac.”Pušta me I klima glavom .Okrećem se I krećem prema klupi .Posle par trenutaka uzimam ranac usput objašnjavaću Eliotu I Steli zašto idem.Loše mi je.Eto to sam rekla.Usput primećujem Louisa u daljini.Stoji I posmatra me pušeći cigaru.Pokušavam da ga ignorišem dok se polako okrećem I krećem prema Harryju…

***

“Eh,da…”Harry ustaje sa crnog kauča prilazeći nekom ormariću .Otvara neke fioke ,uskoro vadeći neku kutijicu iz poslednje.Kutija umotana u crveni celofan sa crnom mašnicom na vrhu liči na poklon.Ali kakav?
“Ovo je za tebe…”Prilazi mi držeći kutiju u ruci.Polako se spušta u čučeći položaj ispred mene.Toliko je visok da mu glava dolazi na istu visinu kao I moja,a to je wow jer ja sedim na fotelji,a on čuči ispred nje.Predaje mi kutiju ili poklon tako privlačeći moj upitan pogled.
“Harry…šta je to?”Mrštim se dok nesigurno uzimam to iz njegovih ruku.
“Pa…pocepao sam ti spavaćicu…ovo je nova.” Pa ja ne verujem!Prasnuh u smeh…Jao Bože,kad je pre stigao da je kupi?
“Ali Harry…”Uzdišem.
“Otvori ,otvori…”Šapuće sa isčekivajućim izrazom lica.U očima mu prolazi neki sjaj u iščekivanju moje reakcije.Polako odvezujem mašnicu,trudeći se da ne upotrebim seljačko otvaranje poklona,kao što svaki put uradim.To je cepanje I vrištanje uz bacanje ukrasnog papira unaokolo.Neka hvala,bar jednom da budem civilizovana.Otvaram crnu  kutiju I prvo šta vidim,je beli iPhone.Širim oči u čudu jer je isti onaj moj koji je neki debil od pedera smrskao onu noć.Pažljivo ga vadim iz kutije,svaki detalj zagledajući.Telefon?Otkud je znao da koristim Jamesov?
“Harry?” Ogroman osmeh se proteže mojim licem dok njegov pogled prati svako dešavanje na meni.
“Izvini što sam ti prethodni smrskao.Nisam hteo…” E sada doživljavam šok jer…on je debil od pedera koji mi je uništio telefon?Ali…kako je znao da sam tu?Jel znao?
“Ali…kako?”Spuštam telefon u krilo podizajući pogled na Harryja koji se isto osmehuje dok mu rupice zauzimaju mesto na obrazima.
“Pa hteo sam da te …upoznam.Ali nije bilo prilike zbog one dvojice…” Ispuštam jedno ‘Awww’ kriveći glavu I gledajući njegovo savršeno lice.
“Ajde vidi ovo dalje…”Tapše me po kolenu.Izvlačim crvenu svilenu spavaćicu.Ista kao moja prethodna samo što je crvena.Širim je kao I usta u iznenađenju.Pa prelepa je.Lepša je kad je dobijem na poklon od njega nego kad mi je Ashton kupi…Skupih spavaćicu I telefon,vratih ih u kutiju pa se zagledah u prelepog kovrdžavog dečka ispred mene.Njegove zelene oči strpljivo su čekale moj odgovor na sve ovo.Gledao me je pravo u oči,dok je svu svoju nervozu zadržavao tako što je grickao svoju donju usnu.Svoje dlanove je držao položene na mojim kolenima strpljivo lupkajući prstima .U jednom trenutku sam samo skočila u njegov zagrljaj smejući se I grleći ga najjalžče što mogu.Posle par trenutaka uzvratio mi je zagrljaj smejući se takođe.
“Hvala ti!Hvala ti punoooo!”Samo smo se smejali dok je zagrljaj bio sve jači.Odmah sam imala priliku da osetim prelep muški parfem koji je Harry stalno nosio.Njegove velike šake su bile ili na mojim leđima ili u mojoj kosi.
“Samo da si mi ti srećna…” Sada mi je srce bilo oboreno.Samo je drhtalo,nije kucalo.Na trenutak sam se izvukla iz zagrljaja kako bih ga pitala nešto.
“A zašto je spavaćica crvena?Mislim moja je bila crna,pa me zanima…”Ne želim da zvučim kao neka sponzoruša.Kao ‘A zašto mi je crvena,kad je moja bila crna?’ ,tipa ‘Ne sviđa mi se,zameni.’.Huh…
“Jel nije bilo crne-…”Zaustavio me je.
“Ne,namerno sam odabrao crvenu.Jer je crvena boja vatre.Prošlu noć si mi dokazala da si vrelija od vatre.”Dammit!Spuštaj glavu pretvorila si se u kečap.
“Pogledaj me,Julie…” Podižem glavu I susrećem se sa zelenim biserima ,bliže nego inače.Nosevi nam se jedva dodiruju.Hajde Julie,probaj da dišeš.Možda I preživiš…Ja…tako mi je preblizu.Osetim njegov dah na usnama.Tako je vreo i…gotova sam.Mislim da prolazi minut kako se samo gledamo.Harryjev pogled se spušta na moje usne koje oblizujem.On oblizuje svoje,pa podiže pogled.Veza između mog I njegovog pogleda nestaje kada mu se polako sklapaju oči a glava naginje.Prepuštena ovoj vrućini koja me vuče prema njemu,sklapam oči nesigurnija nego ikad.Za samo sekund njegove usne dotiču moje.Stomak mi se prevrće,koža ježi,kolena klecaju,a ono nešto zvano ‘leptirići’ se pretvara u ‘leptirčinu’ koja nenormalno leti gore-dole,levo-desno.Ne stižemo ni da napravimo ništa više od samo dodira jer nas trže preglasan udarac o vrata Harryjevog stana.On se odmiče,otvara oči iznervirano I izdiše.Ustaje I kreće prema izlazu iz sobe.Kada konačno izlazi ispuštam ogroman izdah I naslanjam se na naslon fotelje.Zatvaram oči I dajem sebi samo trenutak kako bi mi se srce stabilizovalo.Ništa.Infarkt će me strefiti.
Prekidaju me glasovi u hodniku.Harryjev i…Brody?U sobu uleće Brody odmah me odmeravajući.
“Julie,ustaj I polazi !Odmah!”Izdire se na mene pokazujući prstom na izlaz.Harry se pojavljuje iza njega,iznervirano masirajući slepoočnice .Užurbano ustajem bez imalo vremena da postavim bilo kakvo pitanje a I ne mogu.Brodyjev stav je I više nego strašan.Uzimam jaknu I krećem za Brodyjem koji izlazi iz sobe.Pri samom izlasku pored Harryja,hvata me hladna ruka čiji se prsti obmotavaju oko mog lakta.Privlači me sebi I spušta usne do mog uha.
“Šta radiš noćas?” Zavodljivo šapuće terajući nešto da prostruji niz moju kičmu.
“Ostaviću ti otključana vrata…”Odgovaram mu tiho,on klima glavom.Krećem ali me ponovo privlači sebi ovaj put spuštajući usne na moj vrat.Ovaj će me izludeti…
“Večeras,nastavljamo…obuci spavaćicu…”Ostavlja dva vlažna poljupca na mom vratu pa me pušta.Izlazim sva sluđena usput zapinjući za nešto.Pa ja ću poginuti…

***

“…I još jednom pobegneš sa časa,kunem se da ću ti razneti tu tinejdžersku umišljenu glavu!Jel ti jasno?!” Prevrćem očima dok Ashton stoji ispred mene I dernja se.
“Pitao sam te nešto Julie!”Maše kažiprstom ispred mene.
“Jasno je.”Tiho odgovaram,na šta Ashton klima glavom I iznervirano izlazi iz  moje sobe.Scott ustaje sa fotelje I isto kreće prema izlazu usput me ‘slučajno ‘kačeći.Iznervirano mu uzvraćam kačenje ali tako da ispušta jedno ‘au’.Brody besno kreće za njima.Jamesa zaustavljam…
“James,otkud on zna?” James nije ljut,tako da će mi reći.Razmišlja trenutak pa progovara držeći jaknu kažiprstom preko ramena.
“Nastavnik matematike mu je javio.Ali ne znam mu prezime,nije rekao.” Louis?
“Šta je rekao?”
“Da te je video da odlaziš tačnije bežiš…”
“Nije video nekog pored?Kao Eliota?” Daleko bilo da mi izleti Harry,jutro neću doživeti.
“Ne,samo ti.Sama.”Konačno I on izlazi,a za njim zaključavam vrata.Naslanjam se leđima na vrata dok mi jedna stvar nije jasna.
Nastavnik matematike je Louis.Zašto se nije predstavio?Zašto me je prijavio kad me on uvek pušta?Ali jedno mi još više čudi…Louis je video mene I Harryja.Ali Harryja nije prijavio kao osobu sa kojom sa otišla.Dakle…
Zašto bi Louis prijavio mene samu,kada je jasno video Harryja pored?Nešto mi tu ne ide…