KIMBERLI

9.DEO

9.DEO

Ležim na krevetu i merkam zgodnog detektiva kako izvodi striptiz po mojoj sobi.Onaj drugi,zvani Scott samo sedi na fotelji i lupa glavom o sto pored njega.Brody stoji u uglu sobe i smeje se posmatrajući polugolog Jamesa kako izvodi striptiz.Ja sam jedina koja mu tapše i zviždi.
„Too too!!!“ Vičem i zviždim dok Scott nastavlja da se lupa glavomo sto.
„Gospode...“ Mrmlja .Brody se smeje,tačnije kida od smeha.James je popio samo jedan viski,što znači da nije pijan...Zna šta radi...Rukom prolazi kroz razbarušenu kosu i svojim plavim pogledom prelazi preko mog tela .Potom uzima svoju crnu kožnu jaknu i oblači je iako ispod ima samo golo telo i bokserice.Brody menja pesmu.
Scott gleda u mene ali čim nam se pogledi susreću,njegov skače na Jamesa i ubrzo se spušta.
„Scott!“ Pokušavam da ga dozovem  ,ali me on od glasne muzike ne čuje.Na kraju napinjem se kako bih ga trgnula.Kada ga dodirujem on skoro da odskače sa fotelje.Odmah se povlačim ,a njegov pogled me izritirano bode.
„Jesi li dobro?“ Pitam ga tako što se derem,aon samo prevrće očima i nastavlja da gleda jadnog Jamesa koji samo što ne crkne od igranja.Kada se pesma završava Scott odmah ustaje i baca crnu košulju Jamesu u lice.
„Kreći!Zove nas šef...“Još jednom baca pogled na mene pa konačno izlazi iz sobe a za njim i James ,usput oblačeći se.Kada se vrata zatvaraju Brody baca pogled na mene.
„Šta to bi?“ Brody pita dok ja zamišljeno gledam u fotelju gde je sedeo Scott.Ne znam zašto,ali sve više me interesuje svaki Scottov pokret.Njegova misterioznost.Način na koji me udaljava od sebe.Pitam se zašto,zašto to radi?Zašto je tako...tih i odbojan...Tako bih volela da znam više o njemu,da nađem način da dođem do njegove unutrašnjosti.Da znam razlog zbog kog je takav.
„Julie?Julieeee!“ Tržem se iz misli i shvatam da me Brody doziva.Stoji pored mog kreveta i gleda me sa smeškom na licu.
„Hej...je lil sve u redu?Ne odazivaš se...“ Nabacujem smešak.
„Da,da.Nego,zamislila sam se malo...“ On klima glavom i kreće prema kuhinji usput uzimajući Jamesovu praznu čašu.
„Ej!Ostavi to,nisi ti ovde čistač.“ Okrećem glavu kako bih videla šta radi.
„Opusti se.Ovaj Sca-...“Prekidam ga.
„Scott.“ On se smeje.
„Da,Scott.Čudan je malo ,jel?“Pa šta da ti kažem...
„Da...malo...“Igram se sa dugmićima na majici dok on radi nešto u kuhinji.
„Brody,mogu li da te pitam za savet?“On se iznenađeno okreće i gleda u mene.
„Samo napred.“ Smeje se dok širi ruke.Da,da važi.
„Ja bih da napustim srednju školu.“On šokirano staje.Ja nastavljam.
„Znaš,iovako je kraj uskoro,a i želim da se posvetim ovoj istrazi...“On polako prilazi mom krevetu.
„Mislim da to nije najbolja ideja.“ Mrštim se,a on seda na krevet.
„Kad si već stigla do kraja,onda završi.Istraga nigde ne beži.“ Sleže ramenima.
„Ali detektivi beže.“On se smeje i lupka me po  nozi .
„Kako god...razmisliću još...“ On klima glavom i prati me pogledom dok ja ustajem sa kreveta.
„Hajde dođi da ti pokažem neku tehniku što sam dobila.“Krećem u sobu u koja spada u one ’radne’.Tipične sofe i stolovi.Ashton i njegovi napadi ozbiljnosti.Brody kreće za mnom usput uzimajući neku vazu i vadeći i prosipajući cveće i vodu iz nje.
„Um...Brody,šta radiš?“ On se smeje i kreće za mnom.
„Ma,usput da promenim vodu.Ti baš i ne voliš biljke.“Okeeeeej.Kako čudno.Uglavno,nastavljam dalje prema sobi dok Brody ide iza mene.
„Inače,moj brat Ashton ima taj napad ozb-...“Stajem kada shvatam da se kupatilo nalazi kod ulaska u apartman.Ali prekasno to shvatam,jer senka ispred mene pokazuje da je Brody upravo digao tu vazu iznad sebe.Sklapam oči shvatajući da je prekasno za bilo šta i čekam samo jednu sekundu,nakon koje poprimam jak udarac u glavu i padam dole...

„Jebote,Harry jel si nekad uzimao drogu?“ Polako otvaram svoje teške oči osećajući ogroman bol u donjem delu glave.Čujem razne glasove ,ali ne vidim odakle potiču jer mi je vid mutan.Telo mi je teško isto koliko i glava.Samo jedan glas mi ostaje jasan.Neki promukli,mračan glas.Samo dve senke pored mene.
„Ja jesam,ali nekom drugom nikad nisam davao!“ Osećam blago bockanje kod vena leve ruke.
„Ma...daj meni!Nesposobnjakoviću!Nisi sposoban da ufiksaš nekog ,a ne da ga kidnapuješ!“ Ovaj,meni poznati glas koji potiče iz druge senke koja dolazi u kontakt sa ovom prvom pored mene,podseća me na Brodyja.Gde je on?Gde sam ja?
„Liam!“ Liam?
„Evo ga...“ Osećam neku hladnoću u levoj ruci.Pokušavam da otrgnem ruku ali se mojim telom penje neka mučnina...
„Harry požuri!“ Ova jedna senka ustaje i odlazi dok se brojni glasovi negde daleko čuju.Ovaj pored vadi nešto zabodeno u moju kožu i trpa ga u džep nakon čega mi hvata ruku.Privlači je svojim  vrelim usnama potom ostavlja par poljubaca na moj dlan.
„Sledeći put ćemo se bolje upoznati,ljubavi...“ Ma ko si bre ti?Hej,ne idi!Gde...gde id..ide...š...