KIMBERLI

5.DEO

5.DEO

„Hej!“Ustajem i stajem ispred nepoznatog lika.
„U čemu je tvoj problem,jebote?“ Čini mi se da otvara usta da kaže nešto ali ga zaustavljaju glasovi i koraci na početku hodnika.Okrećem se kako bih videla šta je u pitanju ,a on koristi priliku i trči prema stepenicama pa potom nestaje.Dve svetlosti koje potiču iz baterijskih lampa dva lika koja se pojavljuju na početku hodnika trčeći prema meni su obasjale moje lice.Stavljam šaku preku lica kako ne bih oslepela.Poznati glasovi mi se približavaju sve dok nemam prilike da prepoznam dva idiota od detektiva.
„Julie!“ Pravim grimasu na njihovu dreku hodnikom.
„Šta radite vi ovde?!“Širim ruke u znak pitanja dok James prilazi stepeništu ,a Scott samo gleda u mene ljuto.
„Jesi li dobro?Šta je pokušao ovaj idiot?“ James napokon progovara sa zabrinutim licem.
„Ma pusti ga,idiot neki.Smrskao mi je telefon.Verovatno nije video u mraku.“Mašem rukom dok mi se pred očima motaju pare.Trebaće mi mnogo za novi telefon.Kako god,sada je važnije pitanje šta oni rade ovde kog đavola?
„Zašto ste vas dvojica došli?“ James i Scott se gledaju.Aha,jasno mi je.
„Detektivi,da ne želite možda nešto da mi kažete?Neku tajnu,možda hm?“ Prekrštam ruke gledajući u Scotta koji gleda u Jamesa koji gleda u mene.Podižem obrve.
„Pa?“ Govorim,a oni se komešaju sve dok se Scott ne okrene i pogleda me pravo u oči.
„Zbog istrage moramo paziti na svedoke,a s obzirom da nam je naš telohranitelj zauzet,morali smo doći.Ali,uplašili smo se kad smo čuli da ...da je u vašem hodniku-...“Prekida ga paljenje svetla.
„Mrak...“ Dodaje i prolazi rukom kroz kosu.Prvi put ga vidim sa puštenom kosom.Lep je...Zaista je lep...Ko je tako glup da ga ostavi?Mada deluje strašno sa tim pogledo-...
„Vratili smo se kako bi se uverili da se niste sapleli i pali ili...tako nešto.“Scott na momenat vraća pogled na mene ali ga spušta nakon završene rečenice.Okej,našalila sam se večeras sa njim,ali to nije razlog da me gleda kao kriminalca.
„Hvala,ali...ja sam dobro...uvek sam i bila,uvek ću i biti...Ne treba mi pomoć niti nadzor.“Klimam glavom i ulazim u prostran apartman .Zatvaram vrata za sobom i naslanjam se na njih.Zatvaram oči kako bih sazbila suze koje uporno hoće napolje.Otvaram ih i jedna suza mi klizi kada na zidu preko puta kuhinje vidim kalendar na kom je obeležen 22.januar.Kimberli...Na današnji datum je nestala...Otišla je u bioskop sa prijateljima i nikad se nije vratila...Sve što smo uspeli saznati o njenom nestanku i njoj za ove četiri godine je...da je oteta i prodata u belo roblje.Moja Kimberli...moja najdraža sestrica.Trebala da upiše koledž .Najpametnija i najlepša devojka ikada.A tek kad se setim da smo se pred njen odlazak u bioskop žešće posvađale...a nisam ni...nisam ni znala da je to poslednji put da je vidim.Zalupila sam joj vrata pred nosom jer sam bila ljuta jer me je zapostavljala zbog svog skoro verenika.Da,bila je i verna devojka...Bila je skoro i verenica...Bila je idealno dete,idealan učenik,idealna sestra i idealna ljubav.Ali onda smo primetili da je nema celu noć.Pozvali smo njene prijatelje kako bi saznali da nije možda prespavala kod njih ili nešto,ali svi su rekli isto...Rastali su se kod mosta gde je tog jutra pronađen njen telefon .I nikad se više nije vratila...Četiri godine.Četiri godine tame i pakla u mojoj duši.Otac se ubio kad je saznao da je prodata u belo roblje.Ubio se.Na njegovoj sahrani je bio čovek,Daniel,koji je već sutradan postao dečko moje mame.Ashton,kao i uvek,trpi sve,ćuti i vozika se na svom motoru.Okolo,naokolo,okolo ,naokolo.Ceo dan.A ja?Ja idem u školu pre podne,4.razred srednje škole,a posle toga idem da radim u striptiz klubu.Ne volim ja to,ali moram.Najveća je zarada i treba mi da bih mogla dalje da se školujem jer sam pre dva dana napunila 18.Mama ne želi da me izdržava više.Ashton ima 23 godine i konobar je u Starbucksu.Ima dobru platu.Ali ne može da me izdržava.Ne želim ničiju pomoć,stalo mi je do pronalaska sestre,njenih kidnapera i osvete.To mi je jedini cilj u životu.Ostalo nije bitno.Kako god,iovako sam protraćila dosta vremena na ovo razmišljanje.Ipak,to je samo razmišljanje i ja ništa nemam od toga.Tišina .Sama sebi pričam.Sama kao i uvek.Zauvek...
Podižem se sa poda na koji sam prethodno pala i brišem suze dok se izuvam iz teških starki.Ulazim u ostatak apartmana gde pronalazim kartonsku kutiju i staklenu flašicu kole.Pizza i kola...
„Sve je to lepo,ali ja nisam gladna...“Mrmljam sama sebi dok se krećem prema balkonu.10.sprat.Pogodan za samoubitstvo.Samo što se to večeras neće ostvariti jer sve dok ne pronađem svoju sestru,ne idem ja lako na onaj svet.Otvaram Balkon kako bih izluftirala sobu.Vreme za tuširanje...Ipak sam gladna...

Posle dobrih 15-ak minuta osvežavanje ,ležem o ogroman bračni krevet.Oh,čekaj da ne zaboravim onu reč.Sama.Kao i uvek.Mrak i lagani povetarac.Polako tonem u san...

„Julie!“ Vrisak.
„Ne!Julie!“ Tamno smeđe oči sijaju u tami koja se obavija oko mog tela...
„Kada je proekcija?“ Mamin glas...
„22.januar...22.januar...22.januar...“Eho Kimberlinog glasa...
„Nestala je!“ Policijska svetla...Hitna pomoć...Magla...
„Julie!Ne!“Kimberlin vrisak.
„Julie ti si mi sestrica...Volim te ...Hej,jel me čuješ?“ Lupanje o vrata.
„Otvori vrata,Julie!“ Kiberli...
„Kimberli ne idi!“ Polako joj puštam ruku.
„Volim te...Hej,...“
„Kimberli?“
„Žao nam je,zatvaramo istragu...“
„Tata?“
Sirene policije.
„Julieeee!!!“ Trpaju je u džip dok sam ja obavijena lancima koji me vežu ...
„Julieee!“

Skačem u sedeći položaj oblivena hladnim znojem koji mi se lagano sliva niz grudi koje se uporno spuštaju i dižu.Trepćem što brže kako bih obrisala grozne scene iz svog košmara.Otkrivam pokrivač sa sebe jer mi je izuzetno toplo.Kada uspevam da stabilizujem disanje ,pažnju mi skreće muškarac koji spava na fotelji pored mog kreveta.
„Scott?“ Šapućem kako bih povratila glas.On lagano diže glavu sasvim pospano.
„Julie?Jesi li dobro?“Pita me sa pomalo zabrinutim izrazom lica..
„Izvini što sam te probudila ,ni-...“ Prekida me .
„Ne,ne.Samo sam zadremao...“ Nastaje tišina u kojoj me on posmatra i na kraju spušta glavu...
„Scott?Mogu li da te zovem Scott?“ On  klima glavom.
„Izvini...“Mršti se...
„Za ono danas...izvini...nisam mislila ništa loše...neću više,obećavam.“ Samo gleda.Ne pokazuje nikakve osećaje,zainteresovanje bilo šta.Prosto,neizražen izraz lica uporno drži.
„U redu je...“Spušta glavu.Čudan je.Gleda,spušta glavu,klima je.To je to.
„Um...“Podiže glavu.
„Jesi za picu?“Pravim onaj reatrdiran smešak.On odmahuje glavom i ustaje sa fotelje.
„Jesam,ali ju je James pojeo...“Zagriza usnu .Kad pre?A daj...
„Jesi li ti ljut na mene ili?“ Samo gleda.Okreće se i prilazi balkonu.
„Nisam,samo sam umoran.“ Čudi me što uopšte priča.Gleda kroz balkon sa rukama u džepovima.
„Pa meni se ne čini tako...Šta je bilo?“ Ustajem iz kreveta i stajem par metara iza njega.Plašim ga se.Tako je tih i....misteriozan?Možda žurim sa zaključivanjem ali...ovakvog detektiva nikad nisam videla.Pa ni u filmovima.
„Spavaj,Braun.trebaće ti.“ Govori promuklo nakon čega se okreće prema meni i gleda me.Posmatra mi lice,a najviše oči.Ova tišina traje svega nekoliko sekundi,dok je ja ne prekidam.
„Šta se dešava,Scott?“ Uplašeno ga pitam,a on,kao i obično,spušta glavu.
„Ništa.“ Hladno mi odgovara.
„Znam da se nešto događa...“Povišavam glas ,na šta on rukom prolazi kroz kosu  i uzdiše.
„Vidi,umoran sam u redu?Ništa se ne događa ,smiri doživljaje.“ Izdire se na mene pošto me zaobilazi i kreće prema izlazu.Gutam knedlu jer ,iskreno,ovo nisam očekivala.Niko me ovako ne ispaljuje.Okrećem se za njim.
„Pa izvini jebote,samo si mi...tih.“ On staje i okreće se sa besnom facom.
„Da me znaš bolje bilo bi ti normalno što sam tih.Ali me ne znaš,prema tome ni ne znaš da ne volim kad me neko gnjavi...“ Ponovo se okreće ali i ponovo staje.Okreće glavu u stranu tako da mu vidim samo deo lica.
„I sutra na ispitivanjima...zovi me detektiv Jonathan.“Izleće iz sobe i za sobom ostavlja vrata koja pod nejgovim pritiskom lupaju i tako teraju da se voda na kuhinjskom stolu zatrese.
„Zvaću te idiot Jonathan.“ Bezobrazno govorim nakon čega se iz hodnika čuje promukli glas.
„Čuo sam te!“
„Boli me moje zgodno dupe!“ Uzvraćam mu i samo čekam da me recepcija pozove zbog uznemiravanja u pola 6 ujutru...