Scars

-Lana-5.deo

Uspomene sa raznim osećajima su se komešali u njegovoj glavi.Kao i uvek,pogled mu je pao,na kutiju na stolu.Zlatna kutija,sa par šara u obliku cvetova.Radoznalost je pobedila.Otvorio je i sjaj srebra se izborio za površinu."Emotions are there to destroy us".Pogled mu je pao na papirić u uglu.Mali papirić,u obliku kvadrata presavijen na pola.Otvorio ga je.Slomljeno srce je bilo nacrtano.Bez reči uzeo je narukvicu i izašao napolje.Bezosećajna lica su ga posmatrala.Oni,pa,bili su u pravu.Nepoznati davalac je bio u pravu.

Ušavši u sivu trpezariju,kao što su sve prostorije bile,ugledao je Lanu kako sedi za stolom i kao i svaki put,čita knjigu.Digla je svoj pogled i jedva prešla očima preko trpezarije,na sekundu zadržavši pogled na njemu.Bez pitanja,seo je pored nje.

-  “Šta je?” drsko je upitala zatvarajući stare korice knjige sa jeedva čujnim zvukom gužvanja stranica.

- “Ćao,Lana.Kako si?” u njegovom glasu mogao se prepoznati sarkazam.Iritirao je.

Frknula je, i zamahnula kosom krenuvši da ustane dok se on dizao za njom. “Emotions are there to destroy us” čitao je sa narukvice naglašavajući svako slovo,svaki razmak,svaku reč,stvarajući drhtaje njenim telom. “Slomljeno srce?Je li tako?” ubrzala je korak,dok joj je srce snažno lupalo.  “Srce,znam da ste svi asocijalni u ovoj zgradi,ali sam mislio da ste barem sposobni da odgovorite na pitanje.” Sve više je ubrzavala korak,dok joj je adrenalin strujao telom. “Srce,slušaj ovo”prekrila je uši rukama dok se njen brzi hod pretvorio u trčanje.”Znam da me čuješ,srce.Nemoj se praviti da možeš da blokiraš moj glas svojim tanušnim ruka.Tako si krha,nežna..” u zadnjim rečima oponašao je njen glas,koji je iritirao da je dobila želju da se nađe na bilo kom mestu,osim tu .Uhvatio je za ruku.Njene prazne očne duplje su ga posmatrale sa strahom.Više se nije odupirala.Tek tada je primetila njegove crte lica.Crne oči,pune usne,crna kosa,široka ramena I šta joj je najviše zapalo za oči,bleda,gotovo bela koža koja je odskakala od trenutne samouverenosti koju je pokazivao.Njegova glava se lagano primakla njenom licu.Krenuo je da je poljubi,ali je zastao. “Večeras u 8.Vidimo se.” prošaputao je dok se okretao terajući njenu kožu da se naježi. “Srce.” Namignuo joj je dok su njegovi koraci postajali sve tiši,I tiši.Otišao je,ostavivši je sa svojim mislima.

Spustila se na pod pokušavajući da izbaci njegov iritirajući glas iz glave.

Kada je prvi put kročio kroz kapiju tmurne zgrade odmah je primetila njegovu nestabilnost,nežnost.Ugledala je drugu osobu od ove sada.Dok je prolazio pored nje, okrznuo je pogledom dok su žmarci prolazili njenim telom. Njih dvoje su patili,želeli su da prikriju to pretvarajući se u odbojnu,drsku,sarkastičnu I bezobraznu osobu dok su se samo ljudi u njihovoj okolinu uklapali u njihov način života.

Pogled joj je pao na sat. 15 do 8.Stajala je ispred ogledala prelazeći pogledom po svom telu.Martinke,njene omiljene od kojih se nije razdvajala dopirale su do sredine listova.Crne čarape do kolena sakrivale su njen ten.Crna suknja I obična bordo majica.Njena kosa je bila puštena dok su joj oči bile blago uokvirene crnim ajlajnerom.Uzela je njen omiljeni,bordo karmin dok je nežno prelazila preko svojih punih usana.Uzdahnula je,I izašla iz sobe ne znajući šta je čeka

Njene ruke su klizile preko drvenih vrata uokvirujući broj njegove sobe.Zakucala je dok se kvaka okrenula I ugledala ga je u običnoj crnoj majici,I crnim farmerkama sa rascepanim delom na kolenima,I martinkama.

-“Nisam te očekivao.Pa,ćao Lana” rekao je pokušavajući grimasu koju je napravio uobličiti u kakav takav osmeh.

- “Nisam ni ja od sebe očekivala da ću doći” drsko je izgovorila sedajuči da krevet.

- “vohouu..Polako srce,nismo došli da režimo jedno na drugo,opusti se.”

-“Zašto se tako ponašaš?” zamišljeno je upitala ne skrećući pogled sa srebrne stvarčice na stočiću.

-“Kako to misliš?” zbunjeno je upitao.

-“Prema meni se ponašaš,prvo kao nežna I krha osoba,pa posle kao samouverena osoba,kojoj niko ništa ne može.” Izgovorila je dok se primicala stočiću I njenim bledim prstima obuhvatila srebrnu stvar.Žilet.”Praviš se da te niko ne može povrediti,ali to radiš sam sebi.Tvojim ponašanjem iritiraš”

-“Ne iritiram,ti samo tome ne možeš odoleti.” Rekao je dok joj se primicao sa leđa obuhvatajući joj ruke dok su njeni prsti sve jače stiskali žilet da su postal gotovo beli.

-“Ne.Ti tvojim ponašanjem vređaš.Govoriš da ja ne mogu tako da se ponašam,a ne mogu, postoji razlog za to a ti ga svakom svojom pojavom izbacuješ,iznova,I iznova na površinu.”zadnje reči je zamišljeno prošaputala.

Pustio je njene ruke dok su mu ruke klizile na njen struk,obuhvatio je privukavši je sebi.Žmarci su joj prošli telom dok su joj ruke opušteno padale,lagano okrznuvši njegove.Uzdahnuo je privukavši je sebi još jače,dok mu se njeno telo potpuno predavalo.Osećaj njegovih ruku oko njenog struka stvarao joj je užitak.Ona se osećala sigurno,dok mu je dopuštala da njen trenutak slabosti,rušenje maske osobe kakva je bila,njenog karaktera opusti,da I ona njega učini sigurnim.

-“ U ovom životu jedino možeš naučiti da voliš.I da ti ljubav bude uzvraćena.”njena koža se naježila od njegovog šapata dopuštajući sebi da zatvori oči,I po prvi put da uživa u trenutku.

Evo ga i peti deo.Izvinite što ovako dugo nisam postavljala,zbog obaveza i svega toga.Šta mislite o odnosu njih dvoje?O Laninim reakcijama? Komentarišite.Nadam se da vam se sviđa.

lysm burrito xx <2345