Prevrtavši po stvarima tražio je žilet.Mali odsjaj od svetlosti dao mu je do znanja da se nalazi u džepu sa donjim vešom.Uzevši ga,otrčao je do kupatila usput skidajući majcu.Prvo lagano,pa onda sve brže počeo je da piše"No one really needs me".Snažan tresak vrata i koraci blizu vrata od kupatila vratili su ga u stvarnost.Ulazak njegovog druga Danijela nateralo ga je da se naježi od naleta vetra.
-"Uštvo šta to radiš?!"prodrao se "Idem da zovem Mrs.Iton ..Tebi ozbiljno treba lečenje"
-"Hej!Stani!Nemaš pravo,jer i tebi treba zbog droge isto treba.Hajde da napravimo dogovor.Ja tebe neću da kažem,a ni ti mene.Može?"
Razmišljao je o tome pre nego što je rekao odgovor.
"Okej" jedva čujno je odgovorio i izašao iz sobe usput zalupivši vratima.Uzdah olakšanja oteo se iz Ianovih usana.Mali usmeh mu je zaigrao u ćošku usana ali su se ubrzo ispravile stvarajući izraz koji ne odaje ni jednu emociju.
***
Plač tek rođene bebe ispunio je prostoriju.Smeh olakšanja ispunjen ljubavlju stvarao je divljenje."Ian.Ian.Ian.Ian..." jedva je stigla da izgovori između snažnih jecaja i suza radosnica."Emi,uspeli smo.Evo ga,naš Ian.Samo naš" reči srećnog oca jednostavno su morale da se urežu u vaše pamćenje."Uspeli smo Danijele.Uspeli." već dovoljno iscrpljena majka uspela je da procedi pre nego što je utonula,sada po prvi put miran i spokojan san.
***
Suze,bol,patnja,i još neki iskomešani nepoznati osećaji komešali su se u njemu.
Svako ima svoj beg od realnosti.Rezanje,umanjivanje bola i patnje.Droga,fantazija,pokušavanje prikriti laži. I tu je ljubav,greška,tražiš utočište.Kada nestane,sve je nestalo i nastupa bol,suze,jecaji,patnja,strah,i još nešto najteže,slomljeno srce.Ima neiskususnih ljudi,koji žele da vole ne znajući koje će posledice to doneti.Koji žele da budu voljeni,ne znajući kakve rane mogu napraviti.I oni koji od malena imaju rane,još od detinjstva.Ne,naravno da ne,one male,gotovo bezbolne rane na kolenima u poređenju sa ovim,osetili su gubitak,ne,ne nedostaje im ništa,oduzeto im je,a to nisu želeli.Oni,pokušavaju pronaći svoj beg,ljubav,kao uvek prvo će pomisliti da je to najbolje utočište.Greška.Uvidite.
Uspomene sa raznim osećajima su se komešali u njegovoj glavi.Kao i uvek,pogled mu je pao,na kutiju na stolu.Zlatna kutija,sa par šara u obliku cvetova.Radoznalost je pobedila.Otvorio je i sjaj srebra se izborio za površinu."Emotions are there to destroy us".Pogled mu je pao na papirić u uglu.Mali papirić,u obliku kvadrata presavijen na pola.Otvorio ga je.Slomljeno srce je bilo nacrtano.Bez reči uzeo je narukvicu i izašao napolje.Bezosećajna lica su ga posmatrala.Oni,pa,bili su u pravu.Nepoznati davalac je bio u pravu.
Evo ga i 4.deo.Pa,nadam se da vam se sviđa. c:
lysm burrito xx
YOU ARE READING
Scars
Teen FictionNjegove ruke su pravile graciozne pokrete.Pravilne linije,ispisivale su neke ne povezane reči,dok je on ispuštao bolne uzdahe.Osećao je bol,a isto tako i užitak radeći to.Drugačija vrsta umetnosti.Uverite se.