Carstvo vatre

21.deo

-Sedela sam u tamnici i čekala  bilo koga da dodje. Odjednom su se čuli koraci i Argon,Tarik i dva stražara su bili sa njima.

A: Ostavite nas nasamo.
T: Ali,prinče...

-Argon je samo digao u ruku u znak da ućuti i posluša naredjenje,Tarik je malo gledao ali je ipak poslušao i sa stražarima izašao napolje.

T: Stvarno nisam mislio da ćeš se vratiti toliko brzo,Talija.
J: Vratila sam se pusti Gordanu,nije ništa uradila.
T: Rado bih,ali ona je već mrtva.

-"Š-šta?"-lice mi je prebledelo i odjednom se sve zacrnelo videla sam Argonov lik koji mi se mutio pred očima,čučnula sam na kolena i dok sam gledala u prazno suze su mi krenule. "Lažeš...!"-rekla sam tiho dovoljno kako bi me čuo.
T:Naravno da je mrtva šta si mislila da će otac pustiti da izdajnik korača njegovom zemljom. Neko je morao da strada zahvaljujući tvojim nepromišljenim postupcima.

-Idalje sam stajala nemo gledajući u prazno. Nisam veoravala onome što sam slušala.

T: Da si bila u dvorcu i slušala šta ti se kaže niko ne bi stradao. Naravno ako nećeš da i tvoje prijateljice iz škole nastradaju,bolje nauči da slušaš. Od sada ćeš imati malo veću zaštitu,mada sam siguran da se tvoj beg neće ponoviti.

-Dao je znak stražarima kako bi došli,što su i uradili. "Odvedide princezu Taliju u njenu sobu i ne puštajte je nigde bez mog odobrenja ili carevog!"-rekao im je što su i uradili.
Bila sam u svojoj staroj sobi u kojoj nisam bila godinu dana,idalje sam bila u šoku. "Moja je krivica,što je Gordana umrla,da nije bilo mene ona bi idalje bila živa."-plakala sam dok sam skidala prsten sa ruke i bacila sam ga o zid. Legla sam na krevet i nastavila da plačem ubrzo me je umor savladao i zaspala sam...