Carstvo vatre

34.deo

Gordana POV.

-Krenula sam ka Talijinoj sobi, nadam se da je dobro ipak su se njene prijateljice jutros vratile u njihov grad. Taman joj je kosa počela vraćati boju, ako išta možda joj bude bar malo lakše znajući da su sada obe na bezbednom i da su na put....

-Došla sam do vrata sobe i pokucala. Niko nije otvarao... zar je već postala tužna, jaoj. Otvorila sam vrata sobe i imala sam šta da vidim. Soba sva rasturena, garderoba na sve strane, šminka... a Talija i njene dve drugarice spavaju na podu.

-"Nina...makni tvoju  nogu sa moje face"-rekla je Talija idalje u polu snu sklanjajući očigledno Nininu nogu sa sebe. Okrenula se i nastavila da spava.

J: *jak kašalj* Talija!

-Talija se odjednom naglo okrenula i pogedala me je zbunjeno, zatim je pogledala oko nje i očigledno se setila gde je.

J: Idem sada bolje bi ti bilo da ih probudis.

-Sanjivo je klimnula glavom i ja sam izašla iz sobe.

Talija POV.

-Jaoj, šta se ovde desilo, uf glava me boli. Znam da sam ih sinoć vodila u privatni obilazak zamka ali... čekaj malo jel ono majmun u mom ormaru?!

-"Ljudi ustajte!"-prodrala sam se tako jako da nisu mogli da ne čuju.

N: De začepi malo pokušavam da spavam!
M: Slažem se.
J: Zar vi niste trebali da jutros krenete kući?

-Odjednom su obe skočile i pogledale oko sebe.

M: Koliko je sati?
J: 14:00
N: Ajoj, što je najgore od svega...ja sam gladna.
J: Nema veze rećiću nekoj da donese hranu možemo ovde da jedemo a i u bašti, samo recite šta vam se jede spremiće...a može i švedski sto.
N: Joj Talija pre sam te volela ali sada te obožavam.

-Rekla je te skočila na mene da me zagrli, i usput smo se glavama lupile o pod.

M: Ljudi, nije smešno...
N: Talija jel ono majmun u tvom ormaru?
J: I ti ga vidiš, dobro je mislila sam da sam jedina.
M: Ubiću vas obe, Nina u velikoj smo nevolji jer se nismo sinoć vratile u hotel.
N: Pa šta ću ja, nisam samo ja sinoć jurila kroz zamak i posle toga preturali po Talijinim stvarima...  i to me podseti Talija, da mi daš one pantalone!
T: Slobodno uzmi šta hoćeš, što je moje ionako nisam ni znala da ih imam.
N: Ajoj srce si.

-Krenula je opet da me zagrli ali je neko krenuo da kuca na vratima.

J: Napred.

-Ušla je služavka u sobu i pokušavala je da ne izgleda prestravljeno od sobe...ozbiljno ljudi šta smo radili sinoć?

Sl: Gospodjice kada bi ste voleli da doručkujete i gde?

-Pogledala sam u njih dve, koje su gledale zbunjeno.

J: Ručaćemo u bašti.
Sl: Svakako, da li ima neki specijalan obrok za vas ili dame?
J: Meni je svejedno, sem ako one nešto ne žele.
N: Samo da je hrana.
M: Ne hvala vam.
Sl: Uredu onda.

-Rekla je i izašla iz sobe.

J: Hajde sada se obucite, uzmite nešto moje i usput se pazite onog majmuna, stvarno ne znam odakle je došao.
M: Šta radi uopšte majmun u zamku?
J: Ne znam ni sama, znam isto koliko i vi...
N: Hehe, koga briga za glupog majmunčića ima da ga pojedem ako mi bude ometao oblačenje, ionako sam gladna i nervozna...

-🐵—-🙈—-🙉—-🙊—-🐒—-🐵—-🙈—-🙉—