Carstvo vatre

39.deo

Opšti POV.

-Sunce je obasjalo ceo grad, ptice vesele skakuću okolo. Vetar polako piri sasvim dovoljno da ne bude previše hladno. Ljudi prolaze ulicom srećni, a deca se igraju.
Svi bi pomislili "Pa kud ćeš lepšeg dana od ovoga?"- e pa nije baš tako.
U jednoj od soba u dvorcu naš Dimitrije počinje da ludi u sebi...ali koga briga. Dok u drugoj sobi dve devojke imaju zadatak da svojoj drugarici pomognu da nauči kako da se smuva sa dečkom.

Talija POV.

"Slušaj vamo, sada ideš kod njega..."-Nina je pričala dok je uzastopno štapom lupala o zid.

J: Nina,udubićeš mi zid, ako tako nastaviš da lupaš po njemu.

"Tišina tamo učenice!"-rekla je Nina lupeći iz sve snage štapom o pod. Dok su majmun i Maja klimali glavom, u znak da se slažu sa Ninom.

"Nemojte mi reći da odobravate ovo?"-rekla sam, pogledajući Maju i majmuna.

M: Pa ne smeš da propustiš ovu prelepu priliku. Logično.
Majmun: Uahah aaa iaa.
N: Slažem se sa vama oboje.
J: Aj što se slažeš sa Majom, ali kako se možeš svegati slagati sa majmunom ni ne znaš šta ti je rekao.
N: Sve znam. Gospodin Ričard je rekao da "Ako istog časa ne odeš da pričaš sa Dimitrijem, gadjaće te bananom."
J: I ti si sve to shvatila iz "au iiaa dui"?
N: E pa sad... nisam baš sigurna šta je rekao ali ću te svejedno ću te ja gadjati sa bananom ako ne odeš istog časa.
J: Ali ja...

-Nina me je izgurala iz sobe i rekla iritantno "Upss" što me je strašno iznerviralo, pa me je onda pritom i odvukla do Dimitrijeve sobe.

"Sada ćeš da kucaš i pitaš ga da li je video Gospodina Ričarda. Reci da je pobegao"-rekla mi je te pokucala na vrata i pobegla. Meni je srce počelo strašno da lupa, jaojj kako ću se izblamirati.
   Onda se odjednom otvorila kvaka i spremačica je izašla.

S: O dobar dan princezo! Treba li vam nešto.
J: Ne, ne sve je uredu. Da li znate možda gde je knez Dimitrije?
S: Otišao je malopre kod vašeg oca, cara vatre. Ne znam lada će se vratiti.

-Na tu rečenicu me je nešto steglo oko grla i osećala sam kao da ne mogu da dodjem do reči.
Jedva sam izgovorila "M-moj o-otac je u-u dvorcu?"-spremačica me je zbunjeno pogledala, i klimnula glavom.

S: Da, da tu je. Čudno pa ne znate.
J: Dobro, hvala moram ići.

-Rekla sam te otišla. Izignorisala sam to što su me Maja i Nina čekale iza hodnika i otišla sam odmah do šume i sela sam na panj. Ruke su mi se počele tresti, i grlo sušiti. Koja suza mi je pala niz lice a ja nisam ni primetila, koliko me je bilo strah,činjenice da je moj otac u dvorcu sve vreme a da ja to nisam znala. Takodje Dimitrije je kod njega, ko zna zašto ga je pozvao.

-Tu sam sigurno bila nekih pola sata dok nisam osetila da neko seda pored mene na šta sam se ja uplašila i videla sam Dimitrija. Pogledali smo se i niko se nije usudio reći bilo koju reč.

D: Lep dan, danas zar ne?
J: Pretpostavljam.
-Rekla sam malo tužno, na šta me je Dimitrije samo pogledao.
D: Pa zašto smo sad tužni, princezo?
J: Ko je rekao da sam tužna?
D: Ne znam, tako mi zvučiš.
J: Nebitno ionako. Bio si kod mog oca, zar ne?

-"A-aha"-malo je nesigurno rekao da me je to zbunilo.

J: Šta ti je rekao.

-"Ma znaš, ništa specijalno neka vladarska posla"-rekao je te je ustao.

D: Pa ja sam tebi odgovorio. Hoćeš li ti sad meni da odgovoriš "Zašto si tužna?".
J: Rekoh ti nisam tužna.
D: Pa šta ti je onda.
J: N-ništa.
-Rekla sam nesigurno jer mi se u momentu vratio strah kojeg sam imala do malopre.
Dimitrije je video to, i zagrlio me je.
D:Ne brini, nemaš čega da se bojiš. Tu sam....a i vidiš da se bolje grlim nego majmun.

-Nasmejala sam se, što je i njemu laknulo. A i malo sam bila zbunjena na ono "Bolje se grlim nego majmun". Koji tupan bi uopšte grlio Majmuna, ne računajući Ninu naravno.

————————————————————————

Vidiš kako sam vredna neupadljiva ☺️☺️☺️☺️☺️☺️☺️☺️☺️☺️☺️☺️
Iskreno i ja sam se iznenadila ovim činom hehe, ali dobro šta sutra imam Nacionalni test i svi normalni uče, tako da mi nije čudno 😬😬😬😬😬😬😬😬😬

Slobodno mi lajkujte priču ne ujedam ljudi 🤫💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖

Takodje ako ima neka greška, mrzelo me da čitam 10 puta, tako da napišite u komentarima ispraviću hehehehe