-Devojka Kaja na prvi pogled izgleda sasvim kao obična devojka. Mada sve se ubrzo promeni kada njeno odeljenje ode na ekskurziju u prestonicu Casrstva Vatre.
>{Završena}<
-Malo mi se zavrtelo u glavi, i naglo sam pala na krevet, kako bih sela.
G: Jesi li dobro?! J: Jesam,jesam samo mi treba malo svežeg vazduha,previše je zagušljivo ovde. G: Ako hoćeš možemo da izadjemo malo u šumu da prošetmo. J: Hajde onda, ali ićiću sama da raščistim malo misli. G: Jesi sigurna? J: Da, samo želim malo mira. G: Okej, ja ću reći Argonu. J: Okej,hvala ti.
-Otišla sam da se spremim,obukla sam obične farmerke i majicu, i otišla. Prošla sam pored velikog jezera blizu dvorca, koji je bio u sredini šume. Pogled je bio neverovatan, ubrzo sam naišla na moje "tajno" mesto. Sela sam tu i gledala u mirno plavo jezero, i slušala crvrkut ptica.... Dok odjednom....
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
?: Aa, glupe li grane ko te postavi ovde!
-Okrenula sam se prema pravcu odakle je zvuk dopirao i videla sam lepog visokog momka kako pokušava da se otpetlja iz krošnje drveta.
J: Trebali ti pomoć? ?: Ma neka, neka sam ću.
-Kada se konačno otpetljao došao je i seo pored mene.
?: Uvau, kako je tebi lepo ovde. J: Pretpostavljam. ?: U bilo bi super, samo da nas neki medo ne pojuri. J: Haha, ma neće valjda. ?: A dobro neće, ako ja nisam mogao da prodjem kroz ono žbunje neće moći ni on onakav od 200kg J: Da pozovem medveda da proverimo tu teoriju? ?: Neka,neka ne treba.
- Jedno sat vremena smo se sigurno lepo ismejali i raspričali, kao da se znamo ceo život a ne pet minuta.
J: Koliko je sati? ?: Skoro 5 J: Ijaoj moram da idem.
-Krenula sam prema putu i čula ga kako se dere:
?: Hej, nisi mi rekla tvoje ime! J: Talija! A ti? ?: Dimitrije. J: Nadam se da ćemo se opet videti.
-Rekla sam te sam krenula nazad prema dvorcu.
Dimitrije POV.
- Gledao sam Taliju kako odlazi. Okej,nisam mogao ni da verujem da ću u sred šume da naletim lično na princezu vatre. Uopšte se nije ni promenila od poslednjeg puta kada smo se videli, a to je bilo kada smo bili mali. Samo što sada izgleda mnogo tužnija nego tada... U svakom slučaju trebao bih i ja takodje da krenem...cccc u ovom dvorcu su ionako svi dosadni.
