"Kako si ozbiljan. Plaši me tolika ozbiljnost"rekao je sa ogromnim osmehom.
Ipak, Mingi je bio osoba koja je svašta videla i preživela. A uvek je bio pozitivan sa ogromnim osmehom jačeg od bilo koje mržnje.
"Iskreno mi nije do smeha." rekao je tužno dok ga je u grudima bolelo sve jače.
"Zaštoooo??"
"Ljudi me izbegavaju, devojka..mislim bivša devojka me prevarila mnogo puta, porodica me ostavila. Nemam prijetelje, samom sebi sam čudak"
"Of pa živott idee daljeee. I kako nemaš prijatelje? Možeš da kažeš šta oćeš, ali prijatelji smo, i imaš Sana, čak ti je i Yunho prijatelj. Samo pažljivo bira prijatelje. Voli on ljude i voli da se druži, ali voli da nas je malo i da nije neka velika galama, bar dok se ne opusti."
"Verovatno kad saznate i vi će te pobeći" rekao je kroz mali osmeh
"Pa jesi li ti normalan?! Kako možeš nešto takvo da kažeš?!" Drao se i namrštio
"Šta je rekao?"upitao je San
"Ma možda ti kasnije kažem. Woo, slušaj me dobro. Prijatelji su tu i u dobru i u zlu" stavio je ruku na njegovo rame i gledao ga pravo u oči. Namršten i spreman da ga prebije jer je rekao nešto takvo.
Tada je neko pokucao na vrata
"Woo, očekuješ nekog?"
"Ne. Nemam kog više da očekujem."
"Ja ću otvoriti, sedi tu" Ustao je sa stolice i dok je nameštao pantalone stigao je do vrata. Otvorio ih je, ispred njih bila je Yeji. Wooyoungova bivša devojka.
"San, gde je Woo. Došlo je do nesporazuma. I.."
Kada ju je čuo sakrio se iza kauča dok ga je Mingi gledao i smejao se.
"Nesporazum..um onda bi bilo najbolje da ga pozovem da dođe"
"Jel on normalan"prošaputao je Woo gledajući ka vratima.
"A stani, zaboravio sam da ti kažem da se odselio na mesec, što dalje od tebe. Ćao." Zalupio je vratima.
"To nije bilo smešno, ali bitno je da je otišla. Hvala ti." Nastavili su ono što su radili pre Yejinog dolaska.
"Mingi, idemo." Yunho je ustao i pozdravio se sa Sanom i Wooyoungom. "Vraćamo se za dva dana" rekao je izašli su.
"Sada kada su nas ispitali, idemo da jedemo?" Na to je Woo samo klimnuo glavom i otišli su u restoran 'Supa i pirinač'. Omiljeno mesto svakog živog bića.
~Dva dana kasnije
San je oba dana proveo kod Wooyounga, zajedno su čekali Yunhov poziv. Međutim telefon nije zvonio ni posle ta 2 dana.
"Kada će se javiti" upitao je Woo pomalo razočarano, smoreno i tužno, ta osećanja nisu bila čudna u odnosu na to šta se sve dešava sa njegovim životom.
"Ne znam" rekao je San tiho "da naručimo picu? Gladan sam" malo je povisio ton i nabacio osmeh na lice. Ali Wooyoungovo raspoloženje se nije promenilo.
"Naruči, ali nešto nisam gladan."
"Ma dajj Woo! Sad ćemo mi lepo da ručkamo"naručio je picu.
Posle 10-ak minuta neko je pokucao na vrata.
"Jao što su brzi" otrčao je do vrata i kada ih je otvorio ispred je bila Yeji.
"Gde je Wooyoung San?! Skloni se da uđem!" Vikala je na njega. Ali nije popuštao.
"Samo preko mene mrtvog! Dovoljno si pokazala svoju ljubav, sad odlazi!"
Zarežala je i udarila mu šamar. "Videće te vi još ko je Yeji!"
"Hoće li?" upitao je Yunho koji je bio najmanje 20 cm viši od nje. Stao je ispred nje i pogledao je. "Znaš li da se ovako uznemiravanje zakonom kažnjava?"
"Ko si ti i šta ti hoćeš od mene" upitala je.
"Od tebe želim da se kloniš ove kuće da ne bi bilo problema" rekao je svojim dubokim, ozbiljnim glasom od koda se pomalo i uplašila.
Samo je prošla pored njih i otišla.
"Hvala ti Yunho. "
"Uvek. Takođe donosimo neke bitne podatke."
"Možemo prvo da jedemo? Evoo je picaa! Dobar dann, hvala na pici"
Platio je i ušao u kuću.
Nadam se da vam se sviđa 💖
