Anita je devojka koja u svojih 16 godina saznaje da postoji jos jedan svet osim onog u kome zivimo . Svet koji će joj doneti nešto što je dugo tražila . Ljubav , pravu , nepokolebljivu ljubav . Šta će se dalje desiti pročitajte u mojoj priči !!
Ovo...
Anita p.o.v. Nakon kao i obicnog pocetka jutra otisla sam na casove . Toliko toga sto je na pocetku bilo nezamislivo sada mi je lakse . I dalje sam pod utiskom telekomunikacije sa Alexom . Jako je cudno kada se sve desava u glavi i dobijas utisak da je sve to imaginarno . Na danasnjem casu odbrane sam uspela dosta toga , cak i bolje od nekolicine .To mi dize samopouzdanje . Danas odmah posle casova idem u biblioteku da ucim sa Zedom nove cini . Zvuce komplikovano . Pogotovu one za vrhovne . Tipa letenja , teleportacije , citanje uma - doduse neke od njih zavise i od mogucnosti . Zed mi je pomenuo kako su obicno pripadnici mog elementa dovoljno mocni za tako nesto . Casovi su ubrzo bili gotovi . Otisla sam u sobu i zatekla samo Maju .
"Hej .. Majo . Gde je Lena ? Idem ja u biblioteku , a kasnije cu se videti sa Alexom ." "Vazii . Ona je valjda na nekom dodatnom casu . Srecno sa ucenjem , lep provod . " Zahvalila sam joj se i izasla iz sobe spustajuci se stepenicama ka biblioteci . Zed mi je po papiricu koji se odjednom stvorio ispred mene u sred casa rekao da se tu nadjemo . Verovatno trazimo neku literaturu . Sta bi drugo bilo ? Brzo sam stigla i usla unutra . Sela sam za sto i cekala . "Pstt , hej . Dodji ovamo . " cuvsi glas odmah sam ga trazila pogledom i u uglu iza police ugledala Zeda . Mahnuo mi je sa podjem prijateljski mi se smeskajuci . Posla sam za njim . Isli smo do prolaza izmedju 5 i 6 police . Tu su bile knjige istorije i legendi vezanih za beke dogadjaje . Neke od tih knjiga su debelim lancima bili povezani za policu . Zed je stao na sredinu i povukao prvu knjigu sa desne i leve strane u isto vreme a zatim prislonio saku na za knjigama ostavljene prazne delove police . Sad me ne cudi zasto su svi redovi izmedju polica uski . Zed mi je pokazao da stanem pored njega sto sam i uradila . Culo se neko tiho kloporanje i jedan kruzni deo poda ispod nasih nogu se poceo spustati . Ostala sam zapanjena . Isli smo sve nize i nize , vise se nije mogao videti ni tracak svestlosti . Zed je tada upalio lampu osvetlivsi si lice . "Sada se spustamo u tajnu biblioteku skole . Tu je prava riznica bogatstva za nas vrhovne . Tu cemo vezbati tvoje moci i otkriti gde su ti granice . Impresivno ?" Tada smo upravo stigli u veliku biblioteku sa jednim kruznim stolom , jastucima sve je bilo u policama u obliku svoda .
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Pocela sam da razgledam , bilo je prelepo . Sve je to skriveno od pogleda ostalih . Bilo je puno svetla i cisto , jako cisto . "A gde si planirao da vezbamo ?Mislim da biblioyeka ipak nije neki izbor mogu nesto oboriti ili slomiti ." "Nista ti ne brini , izdvojio sam nalopre sta cemo sve probati . Ima jos jedan izlaz odavde ali prvo da skeniramo i tvoj otisak sake . Da bi mogla da ulazis i izlazis odavde kada god zelis . Samo uzmi i prisloni ruku ovde..." Rece pokazujuci mi jedno mesto na "kapsuli" iz koje smo izasli . On je nesto promrmljao i zasvetlelo je mesto gde sam drzala saku .
"Evo , sad i ti mozes da ulazis , imamo tvoj otisak sake . Sledeci put ne moras da ides sa nekim od nas . " "Mogu da posecujem ovo mesto , prelepo je .." "U tek ces videti , idemo!" - poveo me je kroz svodove knjiga . Opojan miris knjiga sirio se prostorijom , sve je bilo u drvetu . Bilo je tu par stocica i jastuka . Kretali smo se ka poslednjim policama gde je Zed ponovo prislonio saku leve ruke odakle se poceo otvarati kratak tunel . Unutra je bilo tamno , mirisalo je na budj u vlagu . Mali prostor ulivao mi je strah u kosti . To je jedna od mojih najgorih fobija pored samoce . Uskoro su se poceli videti obrisi svetla i komad plavetnila vedrog neba . Kretala sam se polako sa blagom nesigurnoscu . Ne volim da me neko gleda u krhkom stanju , jako patim . Zed je samouvereno hodao ispred mene sa 2 - 3 knjige u rukama . Vazduh je odjsdnom poceo biti sveziji i prijatniji . Ubrzo smo se nasli na poljani u sred planine na kojoj je skola nasadjena . Bilo je tu i sume par metara iznad nas. Ispod je bila provalija . Sa stene se slivala voda odozgo . Bio je to jedan omanji vodopad . Pogled se pruzao na daleko . Vazduh je bio svez a sunce je obasjavalo njeno lice . Mogla bi tako stajati danima . Razgledala je prostor oko sebe .
