My New Life ✔( prva knjiga )

37.DEO

SEDAM DANA KASNIJE :

Xx : Anni !! Anni , buđenje ! 

Kao po navici trljam oči ne bih li lakše podigla svoje umorne kapke . Dižem se u sedeći položaj i zatičem Alexa kako sedi na krajnici kreveta . Kira je mahala repom i  veselo dahtala isplaženim jezikom . 

Ja : Šta je  ? Koliko je sati ?

A : Nije mnoo rano....

Ja : Alex ! - upozoravam ga pogledom

A : Dobro , 5  je . Direktorka je došla da nas budi bilo je problema na demonskoj kapiji . Idemo da proverimo . Ustaj !!

Kao oparena vrelom vodom ustajem iz kreveta i tražim ranac da spakujem neophodno . Kapijja je udaljena par kilometara odavde . 

A: Ja sam te spakovao . - izlazi iz sobe a ja se brzinski oblačim . 

Svi su bili kod izlaza iz škole kada sam sišla . 

Z : Idemo ?

Svi : Da . 

Dugo smo leteli dok nismo stigli na naše odredište . Bilo je to jedno ostrvo , nedostupno ljudskom rodu . Što zbog odvraćajućih čini koje nama nisu bile problem , što zbog krajnje nedostupne lokacije . Nije ucrtano ni na jednoj mapi .  Spustili smo se na tlo . Jeza me je počela sve više obgrljujući . Prekrstila sam ruke na grudima i počela hodati . Niko nije progovorio ni reč . Raspodelili smo se pocelom ostrvu i krenuli s obilaženjem .

Ostrvo je bilo opkoljeno visokoim stenama prekrivenih gustom šumom . Talasi okeana šuštali su povlačeći za sobom sitan pesak sa plaže . Odlučili smo da tu sletimo . Bilo je to, kako se činilo ,najbolje mesto za spuštanje i ponovno uzdizanje u vazduh .  Zajedno sa Kajlom , kretala sam se kroz šumu . Kroz krošnje se probijalo tek toliko svetla da mogu razabirati obrise drveća . Da ne bi izgubili jedno drugo , vezali smo se oko struka konopcem . Ja sam išla ispred njega napipavajući put . U blizini nije bilo ničega što bi moglo ukazati na nečije prisustvo . Sve nekako divlje , napušteno . Bojim se ali ne želim to da priznam . Ne znamo ni kako ta kapija izgleda . Mora da postoji bilo kakva caka koja bi sprečila neprijatelje . Ima nešto što odrasl kriju od nas . Rekli su da je ostao  još jedan odbrambeni štit koji je ujedno i jedan od najgorih . Pitate se ko su to oni ? I mene to interesuje , direktorka je deo tog nekog odbora koji  štiti kapije . Baš dobro štite ako mi moramo da idemo da proverimo . odjednom osećam cimanje knopca . Kajl je stao . Polao krenem i ja pozadi . Samo stoji ukočeno , kao okamenjen . Ubrzavam korak i stajem ispred njega pokušavajući da uočim to što je i on . 

Ja : Šta se desi..

Ka : Tiho ! - naredi mi šapućući . Stajali smo u zaklonu senke između nekog drveća . 

Videla sam nečije obrise  . Ljudske ? Sigurno . Posmatram šta radi ne dišući . Stoji na sredini jednog malog prplanka . Tačnije , parčenceta zemlje okruglog blike , bez ikakve vegetacije . To mesto kao da je tamnije od drugih . Uspostavljam kontakt sa Alexom . 

Alex ? Dođi ovamo , brzo . Imamo nešto , nekoga tačnije !

Osetila sam uzbuđenje . Narastalo je u meni kao kvasac . Kajl je čučao pored mene pažljivo prateći svaki korad misteriozne osobe . Nadam se da će Alex uspeti da me locira . Vežbali smo svoje moći telepatije i otkrii još mnogo štošta . Mesec na njegovoj ruci označavao je sposobnost ulaska u tuđe snove jednim dodirom , kao i nečujno hodanje po mesečini...Zašto ja nemam tako kul moći ? 

Iz misli me izvlači Kajlovo cimanje moje ruke . Pogledala sam u njega pa u onu osobu . Šetala se po ivicam kruga ostavljajući sa sobom crne kamenčiće . Videla sam ih negde ali ne znam gde . Obrisi su se sve više približavali našem skrovištu . Ako se skrz približi , mogla bi da nas vidi . Kajl me je , verovatno misleći isto što i ja , uzeo za ruku i povukao malo u stranu . Zadržala sam dah gledajući kako nam se približava i dalje ostavljajući kamenčiće po zemlji . Na sebi je nosilo nrkakav plašt sa kapuljačom , dovoljno velikm da sakrije celo lice . Tačnije , nosila . Primetila sam jedan pramičak kose smeđe boje koji je brzo zdenula iza uveta , pretpostavljam . Nešto je zašušnjalo a, a ona se okrenula suprotno od nas . Ponovo isti zvuk . To je Alex . Osećam njegovo prisustvo . Vreme je za pokret . Uhvatićemo ovu ženu kao po planu . 

Ona je stala u sredinua mi smo je opkolili . Zna da nema kuda da ide . Približavali smo se crtama kruga suzbijajući se da ne bi mogla lako da se trčeći probije i pokuša da pobegne . Bilo bi je teško naći u šumi po vom polu mraku . Pokušala sam da joj vidim lice . 

A : Pokaži se !

Ka : Tako je . Ti vidiš nas , red je i mi tebe . 

Žena je odmahnula glavom ka njima dvojici i uprla prst u mene . Pogledala sam Alex koji je već gledao u mene . Zaštitnički gard mog brata opet je podivljao , ali ovog puta sa opravdanjem .

A : Želiš da pričaš sa njom ?

Žena nemo klimnu glavom i pokaza mi da joj priđem . Ukočila sam se ne znajući šta da radim . Kris me je , znajući da se premišljam , ščepao za ruku popreko me gledajući . 

Kr : Ne ide ona nigde , zašto ne kažeš pred nama . I onako će nam preneti sve . 

Samo je ponovila svoj pokret . Pogledala sam u Krisa pa u Alex i klimnula im glavom .  Kris me je oklevajući pustio . 

Anita ! Uskočiću ka tebi i odbraniti te ako bilo šta bude krenulo po zlu . - viče mi Alex u mislima , a ja se okrenem ka njemu i još jednom mu klimnem glavom 

Ušla sam u krug i stala na par metara od te žene . Pokazala mi je još da priđem , usudila sam se na jedan korak . 

Osećam napetost u vazduhu . 

Ja : Ne zanima me šta radite ovde tačno . Dovoljno je jasno da petljate oko demonske kapije . Njih ne možete naterati da izađu po Vašim uslovima ako to planirate..pođite sa nama u miru i nećemo Vam naškoditi . 

Žena se znalački nasmejala . Šta joj je ovde smmešno ? Zatim kreće da izgovara neke reči a kamenje oko  nas zasvetli belim sjajem . Tada uspevam da uočim lice .

 Ne mogu da verujem....