Bez kraja ♡

7. dio

Poslije razgovora sa Dariom odlučila sam otići kući.Nisam se baš osjećala najbolje,a i ostala su 2 časa tjelesnog tako da eto.Otišla sam kući,napravila čaj i pokrila se dekom.Stvarno nisam okej.Možda imam temperaturu.Izmjerila sam i bila sam u pravu.Popila sam tavletu i umotala se u deku,jer stvarno mi je previše hladno.Zaspala sam.Probudilo me zvono,ustala sam i otvorila vrata.To je bio Emir.

"Ne izgledaš baš najbolje,rekla mi je Selma da si otišla kući." - rekao je Emir.
"Um da,uđi." - promrljala sam to bukvalno,jedva sam stajala na nogama.
Približio mi se i rukama opipao moje čelo.
"Lana,goriš." - rekao je i počeo da paniči.
"Ne paniči,popila sam tabletu i želim da legnem." - rekla sam,a zatim legla.Stajao je neko vrijeme na jednom mjestu,a zatim otišao negdje.Poslije 20ak minuta se vratio sa kesom punom čajeva,keksića,tableta i svašta.

"Nisi trebao." - rekla sam.
"Daa,jesam.Izliječit ću te na pravi način." - rekao je i namignuo.
"Je l'me treba biti strah? Hahaha" - rekla sam.
"Možda." - rekao je i otišao u kuhinju.Vratio se s medom i limunom u tanjiru,uf..Moram da jedem zdravo i pijem puno tečnosti.Bože..

"Jedi." - rekao je.
Morala sam pojesti sve,uf..Umorna sam,iscrpljena..Budim se i vidim Emira kako me posmatra.

"Zaspala si." - rekao je.
"Što me nisi probudio?" - pitala sam.
"Pa slatka si nekako,bilo mi žao.A i odmaraj,biće bolje za tebe." - rekao je,te prišao i poljubio me u čelo.Uf..Bože kako je samo sladak.
"Inače,ne ideš nigdje.U školu,ni govora.Neću ići ni ja,brinut ću se o tebi." - rekao je i namignuo.

Zvono na vratima..Ustajem i jedva otvaram vrata.Amir.

"O,kako si?" - rekao je.
"Dobro.." - rekla sam.
"Bolesna si??" - pitao je.
"Da,bolesna je." - rekao je Emir približavajući se vratima.
"I ja sam tu da je izliječim." - dodao je Emir.
"Dobro doktore,Lano ako nešto budeš trebala zovni me i bez kraja,znaš." - rekao je udaljavajući se od vrata.
"I ja bez kraja,važi." - rekla sam i zatvorila vrata.
"Šta bez kraja?" - pitao je Emir.
"Ma nešto naše." - rekla sam i nasmijala se.

Vratili smo se u dnevnu sobu i gledali seriju.Dva dana sam bila u krevetu,odmarala i ozdravila,napokon.Emir se brinuo o meni najbolje što je mogao.Stvarno je zaslužio da mu oprostim za one laži.Napokon,spremam knjige za školu.Čak mi je i to nedostajalo,koji sam debil.Čim sam došla u školu moja ekipica *Selma,Amina,Ajlin* me okupirala i sjele smo u kantinu da im ispričam šta se desilo.U toku priče prišao nam je Emir i rekao: "pričaš o meni,šefice?" I namugnuo.Hahahaha,jao jao.One misle da se on zaljubio u mene,rekle su mi isto što mi je rekao i Dario.Krenula sam do wc i neko me uhvatio za ruku.Ouukej,okrenula sam se i vidjela Amira.

"Drago mi je što si ozdravila,prijateljice." - rekao je.
"I meni,hahahah.Kako sii?" - odgovorila sam.
"Pa dobro,al' bio bih bolje kad ti ne bi odbila večeras večeru kod mojih.Mama je odlučila da te pozove,saznala je da su tvoji otišli,pa želi da te nahrani pravom domaćom hranom hahahaha.." - rekao je.
"Um,može.Znaš da volim tvoje više nego tebe." - rekla sam i nasmijala se.
"Tako znači mlada damoo,dobro dobro.Večeras u 7 dođi kod nas." - rekao je.

Dan u školi je brzo završio,valjda jer nisam išla dva dana,pa mi je brzo proletilo.Kad sam došla kući uradila sam domaći i krenula da se spremam za večeru.Obukla sam obične farmerke i duks.Kosu sam pustila i stavila maskaru.Otišla sam do prodavnice i kupila bombonjeru Nadi *Amirova mama*,onu koju ona najviše voli.Na izlasku iz kuće mi je prišao Amir.Pitao me gdje idem,rekla sam gdje i sve ostalo.Um..On je rekao da ide do nekih prijateljica,ma koga briga.

Na večeri smo pričali baš dugo.Nada je prisjećala mene i Amira na stare dane kad smo stalno bili zajedno i vani,i kući,i u školi,i svugdje..Čak je rekla kako je sumnjala da smo u vezi.Bože..Nećete vjerovati šta je Amir rekao.."nismo bili daleko od toga.."
Uf..Više ne znam ni šta da mislim.On je taj koji je prestao sa druženjem i svim.Dakle,ne ja.Poslije večere rekao je da će me otpratiti do kuće.Sjeli smo na zid koji se nalazi u našoj ulici.Pričali smo dugo.O svemu,najviše o glupostima.Najljepši su takvi razgovori.

"Znaš,nikad nisam imao veću želju da te imam pored sebe." - rekao je.
"Auu,al' smo romantični." - rekla sam i nasmijala se.
"Ozbiljan sam Lanoo." - rekao je i štipnuo me za obraz.
"Dobro,hahaha.Nikad mi prije nisi takve stvari govorio." - rekla sam.
"Zato što prije nisam osjećao prema tebi ono što sam osjećam." - rekao je i poljubio me.Tako me nježno ljubio..Uzvratila sam,a ko ne bi? Sva ta iluzija o projateljstvu mi se zgadila.Ljubili smo se na sred ulice,ništa čudno.Moje ruke su prolazile kroz njegovu kosu,a njegove ruke su bile na mojim leđima,išle su sve niže.Bože..

"Dođi,idemo kod mene." - rekla sam,a on se nasmijao.
Ušli smo u kuću i nastavili se ljubiti..Poslije toga "došli smo sebi".

"Oh,zašto?" - rekla sam i nasmijala se.On je ležao pored mene.
"Pa,već dugo sam planirao da ti kažem.I eto,večeras slučajno,nisam mogao čekati više." - rekao je i poljubio me.
"Hahahaha,au.A kad sam ja tebe tajno voljela,tad ništa nije bilo,aa?" - rekla sam.
"Čuj ti meneee,au." - rekao je ,a ja sam napravila tužnu facu.
"Hej,pa šta je bilo?" - pitao je.
"Šta ćemo s onim "zakleli smo se na beskrajnu ljuvav,ali prijateljsku,bez kraja?" - pitala sam.