Bez kraja ♡

10. dio

Dani su prolazili,nisam izlazila iz kuće.Došao je dan kad treba da spakujem sva sjećanja u kofere i ponesem ih sa sobom.Ovdje ništa ne smije ostati.Došli smo na aerodrom.Tu su i Amir,Emir,Selma,Ajlin i Amina.Za par minuta polijeće avion,tako da smo morali požuriti s pozdravljanjem.

"Možda dođem,nekad.Čuvaj mi se,šefice." - rekao je Emir i poljubio me u obraz.
"Sve znaš..Čuvaj se i vrati se.Tu sam,čekam te.Bez kraja,znaš.Nemoj to nikad zaboraviti." - govorio je Amir grleći me.
"Nemoj nas zaboraviti." - rekle su u isto vrijeme cure,te smo se zagrlile i izljubile.Selma i Amina su počele plakati,Ajlin je jaka kao i ja.Tačnije,malo je falilo da se rasplačem.Brzo sam ušla u avion i sjela na svoje mjesto.

"Stigli smo,seko." - govorila je Adna budeći me.
"Dobro mala." - rekla sam i ustala.

Istanbul..Ljepota.Mislim da će mi se svidjeti ovdje.Bar se nadam.Sve je tako lijepo i uređeno.Sjeli smo u taxi i stigli do centra grada.Ušli smo u prelijepu zgradu.Na drugom spratu je naš stan.Malo sam tužna jer sam navikla na kuću,ali dobro.Stan je prelijep,stvarno.Baš mi se sviđa.Na zidu su okačeni neki crteži,posebno mi se to dopada.Inače,želim da studiram arhitekturu.Imam puno planova za budućnost,a tek sam u srednju krenula.Sutra tata odmah ide do škole da upiše mene,a isto tako i Amnu.Prije toga su se raspitali,logično.

"Jesi li stigla?" - došla mi je poruka od Emira.
"Jesam,hvala što brineš." - napisala sam.
"Uvijek,šefice." - napisao je to,a ja sam poslala poljubac.

Odlučili smo da prošetamo i da se upoznamo malo s ovim gradom.Stvarno je sve savršeno.Firma u kojoj će raditi moji roditelji je 10 minuta udaljena od našeg stana,a moja škola je udaljena samo 5 minuta.Adnina oko 10ak minuta.Hvala Bogu pa je centar grada.Vratili smo se jako umorni.Odmah sam zaspala.

Možda ovdje i nije tako loše.Danas idem u novu školu,sama.Adnu će odvesti mama,a ja moram sama,logično.Obukla sam obične farmerke,duks i air force 1.Kosu sam pustila.Stigla sam ispred velike škole..Srećno mi.
Prvo sam ušla u školu i vidjela mnoštvo đaka,čak i prelijepih.Uf,moram pronaći direktoricu.Brzo sam pronašla njenu kancelariju te sam dobila raspored i broj učionice.Eh sad..Patnja.
Učionica broj 36,ulazim i osjećam poglede učenika na sebi.Razgledam po učionici i uočavam prazno mjesto pored nekog dečka.Sjela sam pored njega.Inače zaboravila sam reći,znam turski poprilično.Mnogo volim da gledam turske serije pa sam dosta toga zapamtila.

"Nisam rekao da je slobodno." - rekao je dečko dok sam sjedala.
"Ou,izvini.Odmah ću.." - rekla sam i krenula da ust anem.
"Ne ne,nema veze.Sjedni,nisam mislio da ustaneš." - rekao je i nasmijao se.
Ima lijep osmijeh,smeđu kosu i zelene oči.Nosi sivu trenerku,uf..au jbt.

"Kako se zoveš?" - pitao je.
"Lana,a ti?" - odgovorila sam.
"Burak." - rekao je.
"Mhm." - promrljala sam.

Prvi čas je brzo završio.Trudila sam se pratiti nastavu,koliko toliko.

"Hoćeš sa mnom?" - pitao je.
"Nemam nekog izbora." - rekla sam i krenula za njim.
Došli smo u kantinu.Prišli smo i sjeli za sto pun momaka.Ough..Turci su zgodni,poprilično.

"Ovo je Lana." - rekao je Burak.
"Znam pričati,daa ja sam Lana." - rekla sam,a oni su se nasmijali i počeli predstavljati.
"To nova?" - rekao je Kerem.
"Au jeste smiješni." - rekla sam,a ostali su se nasmijali.
"Ne lupaj Kereme." - rekao je Burak..
Ostali smo s njima do kraja odmora.Pričala sam im o mom prošlom životu koji sam ostavila.Bilo im je zanimljivo hahaha..Ostatak časova sam provela u učionici,upoznala sam Nikolinu i ostatak razreda.Nikolina mi se čini baš dobrom osobom,ona mi je prva prišla i mislim da smo "kliknule" na prvu.Poslije škole krenula sam sa Burakom kući,živimo u istoj ulici.Na povratku kući pričao mi je o njegovom životu.Tačnije,rekao mi je da puno izlazi,živi s roditeljima,jedinac je i pričao mi je o raji iz razreda.Došli smo pred moju zgradu.

"Napuštam teee." - rekla sam.
"Čekaj,idem da te otpratim do vrata." - rekao je.
"Jesi li retardiran ili šta?" - rekla sam i ušli smo u gradu.
"Haj sad ćao." - rekla sam,a on se počeo smijat.
"Komšinicee,baj." - rekao je kroz smijeh i izvadio ključ da otključa vrata odmah preko puta.

"Ja ne vjerujem hahahaha." - rekla sam.
"Sudba." - rekao je i ušao u stan.

Uh,kakav naporan dan.Bacila sam se na krevet i odlučila malo odspavati.To mi je neka dnevna rutina.Probudila sam se i vidjela da su mama i tata došli s posla,rade ponovo u zajedničkoj firmi.Adna je i onako bila kući,hvala Bogu sad je našla neku zanimaciju pa nije smarala.
Mama me zamolila da odem do trgovine po neke sastojke koji su joj potrebni za neki kolač koji pravi.Izašla sam u tatinoj majici i sivoj trenerci,na glavi raščupana pundža..Izašla sam ispred zgrade i čula glas iza sebe....

"Lanaaa." - oh pa ko bi drugi bio..
"Reci Burak." - rekla sam,te stala a on je stao ispred mene.
"Gdje ideš?" - pitao je.
"Uf,što te to zanima?" - rekla sam.
"Pa može neko da te ukrade čak i u ovakvom stanju,i tako si slatka." - rekao je.Ma je l'on to flertuje?
"Hahahahaa juh.Zanimljivo,ae moram do radnje." - rekla sam i krenula.
"Vidimo se Lanice,sutra u 15 do 9 ispred zgrade."
Rekao je i namignuo.

Vratila sam se kući i pomogla mami da napravimo kolač.Poslije toga sam učila malo turski i zaspala.
Probudila sam se i brzo spremila.Obukla sam poderane farmerke i krop top majicu.Zatim sam izašla iz stana.Ispred zgrade me čekao Burak.

"Napokon." - rekao je i zagrlio me.
"Ouh,otkud ovo sad." - rekla sam.
"Pa od sad hahaha." - nasmijao se kroz svoje riječi.

Došli smo u školu,on je otišao do prijatelja,a ja u učionicu.Sreća pa je Nikolina bila tu.Malo smo pričale i za par minuta kreće čas.U učionicu je ušao Burak i sjeo na svoje mjesto.

"Čije su ovo stvari?" - rekao je dečko koji pokazuje na moje stvari.
"Moje." - rekla sam.Taj dečko je sladak.Zgodan i ima smeđe oči.Obične,ali lijepe.
"Umm,Burak?" - promrljao je,tražio je objasnjenje.
"Sjediš negdje drugo burazz." - rekao je Burak.
"Jebem ti,ok.." - rekao je i sjeo sam u praznu klupu.

Prišla sam njegovom stolu i stala ispred njega.
"Ako želiš ja ću sjesti tu." - rekla sam.
"Ma ne ne,sjedni tamo s njim." - rekao je taj dečko.
"Usput,ja sam Lana." - rekla sam.
"Ja sam Enes,drago mi je." - rekao je.
"prestani." - rekao je Burak.

U tom trenutku je ušla profesorica u učionicu.
"Jesi li zaljubljena?" - pitao me Burak u toku časa,baš čudno pitanje.
"Da,volim nekog." - rekla sam,a on me čudno pogledao.
"Voliš?"- rekao je.
"Pa da..Bar voljela sam jako." - rekla sam.
"Pričaj." - rekao je,a ja sam rekla da ne želim.

Prekinuli smo priču i ovaj put na odmoru sam bila sa Nikolinom i još nekim prijateljima iz razreda.Stvarno ima kul osoba.Poslije škole sam se išla kući,s Burakom.

"Hoćeš večeras doći kod mene? Pravit ću palačinke." - rekao je.Um,on zna praviti palačinke?
"Hahahah da me otruješ." - rekla sam.
"Ajde dođi,u 19h." - rekao je i ušao u svoj stan.

Uf,ovdje sam baš malo vremena i ne znam da li kod Turaka ide to kao kod nas..Uf.

19h je i oblačim se..Obukla sam crnu trenerku i crnu široku majicu.Kosu sam svezala u rep.
Pokucala sam na njegova vrata,a otvorila je neka žena srednjih godina.Pretpostavljam njegova mama.

"Zdravo,da li je Burak.." - krenula sam reći,a ona me prekinula.
"Daa,tu je.Uđi mila,ja sam Sema,Burakova mama." - bingo,bila sam u pravu.
"Hvala,Lana.Drago mi je." - rekla sam,a Burak se stvorio ispred nas.

"Mama,Lana i ja ćemo praviti palačinke." - rekao je.
"Okej,za 10ak minuta tata i ja idemo na večeru." - rekla je Sema.

Ušli smo u kuhinju i kuhinja je stvarno prelijepa.Ma da,mislim da je ljepši on hahahaha..

"Ti sjedni,ja ću da pravim." - rekao je.
"Okej." - rekla sam.
"Želim da se bolje upoznamo." - rekao je dok je stavljao mlijeko u brašno.
"Hahhaa i ja.Koliko godina imaš?" - pitala sam.
"Osamnaest. - rekao je.Zaboravila sam reći da sam u nekom mješanom razredu,ima od 15 do 18 godina.
"Au,ti si veliki decko hahaha." - rekla sam.
"A ti si majaaa joc." - rekao je i pogledao me.
"Ne baš koliko ti misliš." - rekla sam.
Pustila sam neke pjesme i uživali.Jeli smo i smijali se,bukvalno me stomak zabolio.On je tako zanimljiv dečko.Rekao mi je da nema djevojku,voli da pije,voli da izlazi i da će i mene od sad voditi s njim..Uf hahahah.