Bez kraja ♡

12. dio

Poslije tog razgovora smo otišli da kupimo sladoled i vratili smo se u zgradu.

"Hoćeš da sjedimo malo?" - rekao je dok smo ulazili u zgradu.
"Zar se nismo dosta ispričali?" - rekla sam.
"Pa vidiš..Nismo." - rekao je i sjeo na stepenice.
"Pa vidiš,onda pristajem." - sjela sam pored njega.
"Znaš,ja do sad nikada nisam osjetio ništa ni slično ovome." - rekao je i približavao svoje usne mojima..Milimetar po milimrtar..Osjećam njegov miris,nikad bliže mi nije bio.Gledao me pravo u oči.
"Onda hajde da uradimo ovo.." - rekla sam i odmah ga poljubila..Prihvatio je moje usne te stavio je svoje ruke oko mog vrata..Imam osjećaj da ću poluditi od sreće.
"Ohh,majaa." - rekao je i poljubio me još jednom.
"Šta je ovo bilo hahaha?" - rekla sam kroz smijeh.
"Daj šuti,dovest ćeš me do ludila ne budeš li moja." - rekao je.
"Pa mislim da ti je ovaj poljubac rekao dovoljno stvari." - rekla sam i poljubila ga.
"Uf nisi normalna hahahaha." - rekao je.
"Ajde sad idemo u stan,mislim ti u svoj,ja u svoj." - rekla sam.
"Auuufff,taman sam se ponadao da ćemo u jedan bshahaahh." - rekao je i poljubili smo se za rastanak.

Kad sam ušla u svoju sobu,razmišljala sam o svojim postupcima.Da li je ispravno što sam to uradila? Osjećam nešto posebno kad sam pored njega ali ne znam da li je to prolazno ili šta? Uf..Sretna sam,to je najbitnije.Za par dana mi je rođendan i to je još jedna dodatna stvar zbog koje trebam biti hepii.

○○○○○

Burak i ja smo u vezi već par dana.Previše sam sretna.Danas mi je rođendan i spremio mi je iznenađenje.Ušao je u kuću,bukvalno nisam ni oči bila otvorila,a on je donio tortu i još neke poklone..Bože koji idiot hahahaah..

○○○○○

Prošlo je mnogo vremena otkad vam nisam pisala..Zaručila sam se.Pogodite za koga?
Da,za Buraka.Mnogo ga volim..Zaručili smo se 5.5.Volim ga i sve ostalo je nebitno.Živimo sami na drugom dijelu grada.Naši roditelju žive i dalje stan do stana.Idem na arhitektonski fakultet,kao što sam željela.Ostalo mi je još par ispita i ende.Burak je završio fakultet i radi u firmi kao inžinjer.Znači..Još samo par ispita i krećem da radim.Već sam se prijavila za posao u jednoj firmi,ali to je još na razmatranju.

"Maja,pogledaj." - rekao je Burak ulazeći u sobu.
"Jao,ne mogu da vjerujem da si pronašao taj primjerak..Volim te ljubavi." - pronašao je knjigu
koju sam tražila jako dugo..

Stvarno smo srećni.Loši dani su iza nas.Nisam znala one večeri da će naša veza ovoliko potrajati.Da će doći čak i do zaruka.Ko je mogao znati?

"Lano,tvoji roditelji sutra odlaze u Bosnu kod tvoje nene.Nije dobro baš.." - započeo je razgovor.
"Zašto mi niko nije rekao? Idemo i mi." - rekla sam.
"Maloprije su tek i oni saznali.Da,idemo i mi.Kupio sam 4 karte." - rekao je.

Nena je osoba koja me odgojila,ali bukvalno.Ona me čuvala dok sam bila mala,hranila,..Sve,sve.Više sam vremena provodila s njom nego s mamom.Posljedni put sam je vidjela na mojim zarukama.Dolazila je par puta u Tursku.

Spremam kofer i razmišljam o svemu.Vraćam se u Bosnu poslije skoro 9 godina i ne znam šta me tamo čeka.Ne znam da li mi vjerujete,ali do ovog trenutka nisam ni pomislila da ću se tamo vratiti.Nadam se da će to biti samo na par dana.A i,Burak ide sa mnom tako da mi je odmah lakše.

○○○○○

Ulazimo u taxi i vozimo se ka našoj ulici.Prvo idemo do naše kuće.Ulazim u ulicu i većina toga se nije promjenila..Bar izgledom.Stali smo ispred naše kuće i izlazimo iz taksija.Razgledam okolo i vidim onaj zidić..Uf..Ušli smo u kuću i ostavili stvari.Zatim smo otišli do nene.Doktori kažu da je jako bolesna,ima problema sa srcem..Mora da ostane u bolnici.Oni su ostali u bolnici s nenom,a Burak i ja smo odlučili prošetati do kuće.Na ulasku u moju ulicu,čuli smo..

"Lano!" - neko je uzviknuo moje ime..Ne sjećam se tog glasa,bar znam da nije od onog čiji pamtim.Okrenuli smo se i vidjela sam Emira.Nije se mnogo promjenio.
"Emireeee." - uzviknula sam i zagrlili smo se.
"A ko je oovo?" - rekao je gledajući u Buraka.
"Burak,moj zaručnik." - rekla sam.
"Da,ja sam Burak." - rekao je Burak.Naučila sam ga neke osnovne stvari bosanskog jezika haahha,koliko toliko.
"Opaaa,šefiiceee.Znači sretna si..Baš mi je drago zbog tebe.Hoćete da idemo na piće?" - pitao je,a mi smo pristali.

Bili smo u kafiću preko puta naše srednje škole.Hahahaa,kakva me sjećanja vuku za ovo mjesto..Pričali smo o tome šta smo radili svih ovih 9 godina,njegovi su se rastavili.Živi s majkom i dalje u kući pored naše.Završio je arhitekturu i radi u maminoj firmi.Nema djevojku,ali Emir ko Emir.Ponovo se vratio klubovima i kladim se da je jedan od najpoželjnijih muškaraca ovdje.Vratili smo se u kuću,u to vrijeme su došli i moji roditelji.
Mama je zamolila mene i Buraka da odemo do trgovine po neke gluposti za kuću..

Došli smo u trgovinu i kupovali stvari..
"Lano." - rekao je momak koji se pojavio ispred nas,a taj glas...Taj glas pamtim..
"Zdravo.." - rekla sam.
"Kako si?" - pitao me Amir,da..On je.
"Ko je to?" - rekao je Burak uzimajući moju ruku.
"Ja sam Amir,a Vi ste?" - rekao je.
"Moj zaručnik,Burak." - rekla sam,a Amira kao da je neko ošamario.Njegove oči zasuziše.
"Ovaj..Ja..Drago mi je da si sretna." - rekao je.
"Burak moramo požuriti." - rekla sam i samo se okrenula i otišla.

♡ // zamolila bih vas da označite tu zvjezdicu u lijevom kutu ako vam se sviđa priča // ♡