Bez kraja ♡

6. dio

Oh,napokon su otišli.Inače,večer je.Pravim palačinke.Odlučila sam gledati film.Taman sam sve namjestila i odjednom sam čula zvuk zvona.Otvorila sam vrata i imala šta vidjeti.

"Hej,znam da ćeš zatvoriti vrata,alii tvoji roditelji su te ostavili meni." - rekao je.Wtf zašto bi me ikome ostavljali? Pah,i kad su kući niko ne brine o meni.
"Ne razumijem." - rekla sam.
"Pusi me da uđem,objasnit ću ti sve." - rekao je i ušao u kuću.

"Moji roditelji su otišli zajedno sa tvojima.Ja trebam o tebi da brinem,tačnije da provjeravam šta radiš,kako si i slično." - rekao je.
"Um,da ovo nije još jedna tvoja laž?" - pitala sam.
"Još jedna??" - ponovio je.
"Ma zaboravi." - rekla sam.Vidio je palačinke na stolu,te rekao "Mogu da se pridružim?"
"Aham." - samo sam klimnula glavom.

Sjela sam,a on pored mene.Gledali smo film bez riječi,ali bukvalno.
"Zašto si me izbjegavala?" - pitao je iste sekunde kad je završio film.
"Možda jer si lagao." - rekla sam.
"I film je završen,idi kući." - dodala sam uz to.
"Sutra te čekam ispred kuće,idemo u školu i sve ćeš mi ispričati." - rekao je.
"Um,idem sa Amirom,tako da ipak ne." - rekla sam i namignula.
Izašao je bez riječi.Hahaha drago mi je ako sam ga bar malo iznervirala,a i što bih? Ipak on nema osjećanja.Odmah sam poslala poruku Amiru da me čeka ispred kuće,loše bi bilo kad bi Emir vidio da sama idem.Zaspala sam s mobitelom u rukama.

Probudila sam se i brzo obukla.Uf,mrzim jutro.Izašla sam iz kuće i vidjela Amira kako me čeka ispred.Zagrlili smo se i lijepo ispričali do škole.Inače,dogovorili smo se da večeras učimo kod mene.Ali stvarno,učimo.I prije smo tako.Znam šta se uvijek desi,mislim bar iz filmova,no to se kod nas nikad nije desilo niti će.Sjećate se onog "bez kraja,beskrajna prijateljska ljubav?"
E pa,da.Uglavnom,danas imam dosadne časove,po običaju.

Poslije škole me čekao Amir.Daa,idemo i vraćamo se zajedno.Mislim da se vraća stara tradicija,kao i u osnovnoj što je bilo.Iskreno,ničije prijateljstvo mi ne prija kao Amirovo.Stigli smo pred moju kuću.Dogovorili smo se večeras u 18h.Ušla sam u kuću i odmah zaspala.Toliko sam bila umorna..Probudilo me zvono.Uf,Bože kako sam čupava.

"Uđi." - rekla sam Amiru.
"Hahah,jao kako si cakana s tom pundžom." - rekao je.Cakanaa okeeej.
"Hahaah hvalaa prijatelju,ajde idi u dnevnu,ja idem gore po knjige." - rekla sam i otišla po knjige.
Počeli smo učiti,za početak matematiku.Zatim fiziku.Fiziku nikako ne volim,ne ide mi niti imam dara za nju.Završili smo oko 20h.

"Hoćeš da ostanem?" - pitao je,a ja sam bila iznenađena,okej šta?
"Um,da.Ako želiš." - rekla sam nesigurno.
Pokupili smo knjige sa stola,a ja sam otišla po grickalice i čokolade.Pričali smo baš dugo.Nema djevojku,i dalje.Kaže da je najbolje biti sam.A to su moje riječi,ne znam kad je krenuo mojim putem.Otišla sam do moje sobe po laptop da gledamo video sa maturske večeri,još ga nismo pregledali,ni ja ni on.U međuvremenu sam čula zvono.Silazeći niz stepenice sam čula Emirov i Amirov razgovor.

"Oh,gdje je Lana?" - pitao je Emir.
"Gore je,je li ti treba hitno ili?" - pitao ga je Amir.
"Um ne,ne.Nego,šta ti radiš ovdje?" - pitao je Emir.
"Pa došao sam kod prijateljice." - rekao je Amir i počeo se smijati.
"Pazi šta radiš." - rekao je Emir,a Amir je zalupio vratima.

ŠTA NJEGA BRIGA?? Uf,nervira me.Vratila sam se u dnevnu sobu,a Amir je ležao.Nisam ga htjela ništa pitati,jer sam čula razgovor.

"Hoćeš da gledamo film neki ilii..? - pitao je.
"Ne gleda mi se film." - rekla sam i sjela pored njegove glave.A on se pomaknuo prema meni,tako da je njegova glava bila u mom krilu.
"Odjednom si neraspoložena..Šta je bilo?" - pitao je.
"A ništa,super sam ja." - rekla sam i nasmijala se.
Par minuta smo šutili i gledali jedno u drugo.Dirala sam njegovu savršenu kosu.Inače,on ima plave oči,mislim da sam već to rekla.Ludim za plavim okicama.
"Jesi li me ikada gledala na neki drugi način?" - reknuo je razgovor i to jako čudan.
"Kako misliš?" - odgovorila sam.
"Pa nekako drugačije,da nije prijateljski." - pitao je.
"Možda i jesam,ali možda nisam htjela davati značaj tome." - rekla sam.Znate onaj osjećaj kad ne želite kvariti prijateljstvo zbog glupih osjećanja? Da,znam.Jebeno je.
"Kako misliš?" - pitao je dirajući moju kosu njegovom rukom.
"Ma nikako,nebitno.." - rekla sam i nasmijala se.
"Sjećaš se bez kraja?" - pitao je.
"Naravno,to se ne zaboravlja i ne prolazi." - rekla sam.
"Već je 23:30h,mislim da je vrijeme da krene." - rekao je.
"Ako želiš i ako te tvoji puste ostani ovdje večeras." - rekla sam.
"Pa moji nemaju ništa protiv,samo..Nadam se da ti ne kvarim mir,znam da voliš sama biti." - rekao je i nasmijao se.Mislim da mu je drago što sam ga pozvala da ostane večeras.
"Nema veze,opušteno." - rekla sam.Otišla sam u sobu da obučem pidžamu,inače šorc i široka majica,logično.Vratila sam se u dnevnu i vidjela Amira bez majice.Mislim,nekako logično.

"Hoćes spavati tu ili u sobi za goste?" - ok pitala sam jako retardirano pitanje gledajući u njegovo dobro tijelo.
"Um,mislim da neću spavati." - rekao je i sjeo na kauč.Prišla sam i ja sjela pored njega.
"Zaštoo?" - pitala sam.
"Pa želim uživati u pogledu." - rekao je i opet mi je dirao lice i kosu.Oukej,zašto to jebeno radi?

Nekako sam odmaknula lice od njegovih ruku i pričali smo dugo.Probudila sam se u njegovom zagrljaju.Bože,da se nekom drugom ovo desilo rekla bih da je slatko.Ali ovako kad se meni desilo,ne nije.Možda malo,sića.Ja sam otišla do kupatila,a zatim sam se obukla.I probudila Amira.Nasmijao se i..Mogu vam reći da je bio tako sladak i..Kao što on meni kaže "cakan."
Spremili smo se i izašli ispred kuće.U isto vrijeme sam vidjela Emira kako zaključava kuću.

"Jutro komšija." - rekla sam.
"Ćao ćao šefice." - rekao je i krenuo.Išao je ispred nas i stalno je ubrzavao.
U školi smo se Amir i ja rastali.On poslije škole ide s prijateljima do nekog centra za igrice,tako da se ne vraćamo zajedno kući.

○○○○○

Prvi čas mi je hemija.Totalno sam zaboravila da hemiju imamo sa 3a tj sa Emirovim razredom.Ušla sam u učionicu i on je čekao pored moje stolice.Sjela sam pored njega,vidjela sam da je Selma sjela sa Aldijanom,curom koja ide u naš razred.Tako da sam morala sjesti pored njega.

"On je učinio ono što sam ja trebao." - rekao je Emir.Okej wtf,šta priča on?
"O čemu ti? Ko je šta učinio?" - pitala sam.
"Pa Amir.Dirao je ono što je moje." - rekao je.
"Šta je tvoje?" - rekla sam.
"Pa ti si moja." - rekao je.Meni su krlz glavu prolazila razna pitanja.Njegova? Koji kurac je njemu??
"Hahaha,šta si ti umislio?" - pitala sam.
"Ništa." - rekao je.
"Ono što je tvoje,drugu ne diraju." - rekla sam,a on me gledao tako tužno,Bože moj..

Poslije časa sam otišla do kantine i jela sa Dariom.Ispričala sam mu šta se desilo.Rekao mi je Emir odmah prekinuo s djevojkom,nakon onog u klubu.U međuvremenu nije imao djevojku,nikako.Njegovo društvo je to jako iznenadilo,s obzirom da nije mogao proći mjesec dana bez minimalno 3 Emirove "djevojke".Dario mi je rekao da njegovo društvo misli da me Emir zavolio.To se nikada nije desilo,to da on zavoli nekoga,ženskog pola.Mislim da su to gluposti.Gleda me kao malu mlađu curicu,bar ja tako mislim.Možda je pogrešno,ali da..U stvari,ja ne znam ni šta da mislim.