Ed Stones

2. poglavlje

Bio je to visok čovek, tamne kose i krupnih zelenih očiju. Kad ga bolje pogledam, podsećao je na mene, ili ja na njega (jer je on stariji).

Ne, nije moguće - pomislio sam - Nije valjda to...

,,Ede, jesi li to ti?" - uzvikao je pre nego no što sam završio svoju misao. To je stvarno bio moji otac.

Ovo verovatno nije trebalo da bude toliko iznenađujuć susret, s' obzirom da sam znao da idemo kod mog' oca. Ali nije mi bilo ni sve jedno. Zadnji put oca sam video kad sam imao pet. Nije kao da se bilo čega sećam.

Otvorio je kapiju, hitro izašao i za koji trenutak našao sam se u njegovom zagrljaju.

,,Porastao si sine!" - rekao je - ,,Pogledaj ga! Prava momčina! Mora da ti sve devojke padaju na kolena!"

Ovo je izmamilo osmeh na moje lice. Čudna su osećanja preovladavala nadamnom. To je bilo neopisivo.

Dok se on pozdravljao sa kojom majkom, lagano sam krenuo da kroz dvorište da uđem u očevu skromnu kuću. Hmm... Već me hvata radoznalost. Iza sebe čuo sam kako me oboje sustižu.

,,Malo si požurio" - rekao je - ,,Hajde! Kreni zamnom, krenimo u kratak obilazak obilazak kuće, pre nego što budeš sve svoje stvari smestio u svoju sobu".

,,U moju sobu?"  - pomislih - ,,Divno! On je baš na sve mislio! Ovo upoznavanje krenulo je odlično"

,, Pa odakle da počnem?" - mrmljao je i bukvalno opisivao svaku stvar koja se nalazi ovde. Nije kao da sam nešto slušao. Više sam se divio raskoši i lepoti ove kućice. ,,O ovome sam u Srbiji mogao samo da sanjam" -mislio sam.

Evo nas! Konačno! Posle završetka obilaženja ceeeeeeeeeele kuće, stigli smo i do moje sobe.

,,Evo i tvoje sobe!" - rekao je. Bila je to divna , skromna soba. Svidela mi se. Nije bila mnogo velika, a opet nije bila ni premala. Bila je baš onakva kakvom sam je zamišljao.

,,Još nešto momče, već sam te upisao u školu. Trebalo bi brzo da se prilagodiš, jer sam siguran da odlično znaš engleski, i da ćeš sa lakoćom da pratiš gradivo".

Pa da, bio je u pravu, na engleski idem privatno već par godina, i mnogo sam napredniji od svojih vršnjaka što se toga tiče. A kao đak, bio sam solidam, uvek odličan, jako zadovoljan svojim uspehom.

,,Sve knjige su ti u fiokama radnog stola, dobro se odmori, sutra te čeka naporan dan!" - dodao je

,,U redu!" rekao sam. Tada su njih dvoje izašli iz sobe, a ja sam polako krenuo da se raspakujem, i da složim sve svoje stvari u ormar. Doduše, bio sam jako umoran, te sam ubrzo legao, i za koji trenutak utonuo u dubok san.