21.deo

25 1 0
                                    

Alexia POV
Ustala sam se, bila sam gladna, a hrana je ostala u autu, a zao mi je da propadne hrana a i novac koji sam dala za nju otvorila sam vrata od terase, i preskocila terasu, otkljucala sam vrata od auta i uzela hranu. Sjela sam na klupu ispod moje terase
Mi:Ostala si ista
Ja:kako to mislis?
Pitala sam dok sam uzela gutljaj coca cole
Mi:preskaces terasu, koja se nalazi na 2 sprat
Ja:Pa sta?
5 min je bila tisina, prekinula bih je jer mrzim  tisinu, ali sam jela tkd me bilo briga
Mi:Možes li da mi oprostis?
Ja:Ne
Rekla sam hladno dok sam bacala kesu u kantu.
Mi:Mogu li barem da živim ovde?
Ja:Možes
Usla sam u kucu, a zamnom Mihajlo
Ja:Živece ovde
Mi:A Gdje ce da spava
Ja:Moja soba je pola jedna pola druga soba, djeli ih polu zid i ima 2 kreveta
Em:Lexi.. Ovaj je tu
Ja:Zivece ovde
Em:a oke, Emma
Mi:Mihajlo
Rukovali su se, otisla sam u sobu, uzela sam pidzamu i presvukla sam se posle par min je usao Mihajlo
Mi:Imas li neki duks da mi das
Ja :Imam otvorila sam ormar i dobacila mu duks
Mi:jos uvijek cuvas duks koji sam ti poklonio, mislio sam da si ga bacila
Ja: Ja ne bacam uspomene ni osecanja, kao ti
Legla sam i  zaspala
                     ...
U sumi sam vidim istu vucicu kao u snu, ide u krug oko mene, a pored nje jos Vukova priblizavaju mi se, vrisnuls sam
                   ...
Oblio me je znoj, dobro je to je bio samo san Mihajlo je skocio iz kreveta i dosao do mene, zagrlio me je
Mi:to je samo san, tu sam malena
Zaspala sam. Budim se u njegovom zagrljaju, ustao je ubrzo.
Mi:Možes me povesti do kuce da uzmem stvari
Ja:Mogu
Kažem promuklim glasom

Vukovi(završena) Where stories live. Discover now