Udati Irenu (ZAVRŠENA)

10. I, meni se ljubi

Dok mutim treći fil jedino o čemu razmušljam kad sam ja uopšte pristala da pravim tortu Katji za rođendan. Ne sećam se. Al, dok mažem fil na koru gledam u cedulju na stolu sa romantičnom posvetom.

,,Materijal ti je u kesama, ti samo napravi tortu, recept sam ti odštampao. Aleš."

Gde je Katja, uopšte?

Mada, bolje mi je što sam sama. Tetka kad je tu, visi mi nad glavom i govori kako mi je bolje, kako je lakše. Tetak ne prestaje da postavlja pitanja:

,,Jel ti ovo treba?"

,,Ovo je višak, da pojedem?"

,,Ako ostane tog fila daj meni."

Ovako sad slušam Merlina i oblikujem tortu. Srce. Da, idemo na romantiku. Zatim čokoladnu glazuru prelijem umesto šlaga. Pa onako kako me mama učila, naravno od njene omiljene čokolade, napravim ukrase koje strateški potrpam odozgo.

Što više čokolade, to će Katja biti srećnija.

Sredim stan, operem haljinu koju sam htela da obučem za drugi samostalno dogovoreni sastanak sa Markom. Prvi je odlično prošao.

Tetka nije čak ni saznala. Tajna!

Boga mi sam i njega upozorila da neću nos iz stana pomoliti ako zucne Gabi o tome da izlazimo.

Smejao se i obećao da neće. Zapravo, nema se tu šta reći. Mi se i tako samo družimo. On mi uopšte ne deluje zagrejano za nešto više od običnog druženja sa mnom. Kaže da sam osveženje i da mu je lepo sa mnom.

Da budem iskrena, i on je za mene osveženje. Daleko je od Zokija i svih drugih kandidata po izboru tetke i njene artiljerije, isto tako i od svih momaka sa kojima sam izlazila, pa i družila se. Pravi je momak za primer i meni je to nekako slatko.

Slatko.
Ne treba da bude slatko.

Moj posao konobara je stvarno super, jeste da se umorim ko pas, ali umaraju se ljudi i više, i teže im je. Zato se ja i ne žalim.

Dobro, samo po nekad.

Sve mi ide po planu. Mada me još štošta čeka. Ovo je tek početak.

Što je najvažnije, ja sam zadovoljna. Meni je lepo. Ponosna sam na sebe i odluku da odem.

Sad sam prešla na maštanje o tome da unajmim stan i živim sama. Samo se bojim da će to još koju godinu ostati pusta mašta.

Osim ako tetka ne ispuni cilj pa me uda. Jebote! Ne! Najtežim se od same pomisli.

***

Ja volim žestok zvuk, slušala sam kao srednjoškolka "drekavce", kako je moja mama zvala muziku koja je dan-noć dopirala iz moje sobe, ali ovo što se pušta u "disku" gde se nas tri nalazimo, nije baš podnošljivo za moje čulo sluha. Pored toga ljudi koji su oko nas previše viču, igraju kao uključeni u struju slabijeg napona pa pomalo trokiraju. I, zaista je prevelika gužva. Popila sam dovoljno još kod kuće, onog prelepog domaćeg vina, pa sad pijuckam džin i to tek toliko da održim raspoloženje. Energija me piči, al kad alkohol prestaje da deluje desi mi se da tonem. Smorim se. Smorim i sve oko sebe sa neprestanim ponavljanjem da idemo kući.

Katja je slavljenik, kući se ide kad ona kaže, pomislim i gucnem još malo džina.

Naravno da ovo mesto nije bio naš prvi izbor, ali je klub gde smo planirale izlazak zatvoren zbog ne znam ti ja čega. I, tako smo ovde završile.

Zoja igra, baš se uklopila u okolinu, Katja je na telefonu, valjda prenosi momku utiske... A, ja? Ja zveram okolo. Srodnu dušu nađeš kad najmanje očekuješ.